U četvrtak, 11. aprila u 18 sati, hol Centra za kulturu u Valjevu pretvoriće se u mesto živog i neposrednog dijaloga sa valjevskom publikom svih uzrasta, a posebno sa srednjoškolcima.
Pozivamo vas da se pridružite istoričarkama, Dubravki Stojanović, profesorki Filozofskog fakulteta u Beogradu i Olgi Manojlović Pintar, saradnici Instituta za noviju istoriju Srbije, te reditelju Ognjenu Glavoniću, autoru filma Teret, koji će uz moderaciju samostalne menadžerke u kulturi Tamare Marković, pokrenuti razgovor i zajedničko promišljanje o tome na koji način su višedecenijski revizionizam prisutan u udžbenicima istorije, ali i u javnom prostoru uopšte, kao i odnos prema spomeničkom nasleđu NOB-a povezani sa porastom nasilja u društvu, a posebno među mladima, kako doprinose međuetničkoj netrpeljivosti i dubokoj polarizovanosti društva.
U državama nastalim raspadom SFRJ snažno je prisutan revizionistički odnos prema prošlosti. Istorijski revizionizam, kao zloupotreba istorijske nauke, namerno i tendenciozno iskrivljava sliku o prošlosti, dovodi do prilagođavanja prošlosti savremenim političkim potrebama, naglašavanju poželjnih i fabrikovanju nepostojećih podataka, selekciji istorijskih izvora, izbacivanju svega što ne odgovara vladajućim političkim idejama i programima.
Na koje načine se istorija falsifikuje i kakve to posledice ostavlja na naše društvo, a posebno na mlade, biće jedno od knjučnih pitanja tokom razgovora. Pored toga pokrenućemo i brojna druga: Kako revizionistički pristupi u udžbenicima istorije utiču upravo na naše shvatanje sadašnjosti? Zbog čega je važno suočiti se s prošlim događajima, posebno ratovima devedesetih, i kakve posledice ima nedostatak znanja o nedavnoj istoriji? Koju ulogu imaju spomenici i drugi oblici kulturnog nasleđa u formiranju kolektivnog identiteta i sećanja? Koji je bio odnos prema spomenicima NOB-a u jugoslovenskom društvu, a kakav je danas – što u Srbiji, što u drugim bivšim jugoslovenskim republikama? Šta nam taj današnji odnos govori o vrednostima koje kultuvišemo kao društvo? Kakav je doprinos umetnosti i popularne kulture u stvaranju politka kulture sećanja? Zbog čega je važno da postoje autorke i autori koji kroz svoj rad postavljaju pitanja o kojima institucije ćute?
Kao polaznu tačku za razgovor biće korišćeni rezultati “Istraživanja i analize skrivenog uticaja na porast nasilja u društvu u Srbiji”, autora Srđana Hercigonje i Milene Berić koje je nedavno objavilo Udruženje KROKODIL.
Šta je kultura nasilja i kako je mi kao društvo negujemo? Zbog čega mladi imaju skromno znanje o ratovima devedesetih i novijoj istoriji uopšte? Koja je propagandna uloga filmova i serija i kako prepoznati pamfletsko u igranim sadržajima? Koliki je i kakav kvalitativni doprinos umetnosti i popularne kulture u stvaranju politka kulture sećanja? Zbog čega je važno da postoje autorke i autori koji kroz svoj rad postavljaju pitanja o kojima institucije ćute? neka su od pitanja na koje ćemo zajedno sa mladima u Pančevu pokušati da odgovorimo.
O projektu Zašto kažeš ljubav a misliš na rat?
Cilj projekta Zašto kažeš ljubav a misliš na rat? jeste podizanje svesti o opasnostima nevidljivog uticaja koji šire politički akteri čime sistematski legitimišu ekstremno desne ideologije s ciljem jačanja nacionalističkih ideja među širom populacijom u Srbiji, a posebno među mladima. Tri decenije nakon serije krvavih konflikata na prostoru bivše Jugoslavije, osuđeni ratni zločinci se, nakon odsluženih kazni u inostranim zatvorima, polako vraćaju u Srbiju gde su prihvaćeni i slavljeni od strane najviših državnih zvaničnika i obasuti medijskom pažnjom prorežimskih medija. Ne čudi stoga što mnogo godina posle nasilnog raspada Jugoslavije, ljudi u Srbiji i dalje žive s tako iskrivljenim stavovima po pitanju negativnog nasleđa devedesetih godina dvadesetog veka. Mladi ljudi pokazuju fundamentalni nedostatak znanja o ratovima i nasilnom raspadu Jugoslavije. Zarobljeni u međuprostoru između etnonacionalnog i kosmopolitskog identiteta, oni predstavljaju glavne mete zloupotrebe i često su pioniri u rukama moćnih donosioca odluka a alatke kojima se služe za promociju retrogradnih, mrziteljskih politika te za otvoreno veličanje osuđenih ratnih zločinaca, promovisanje govora mržnje, pa čak i direktno podsticanje na nasilje svima su, na žalost, predobro poznate (murali, stensili, grafiti) i najzaslužnije su za nikad ranije viđene razmere estetsko-ideološkog zagađenja naših gradova u poslednjih nekoliko godina.
Projekat Zašto kažeš ljubav a misliš na rat podržala je Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu kroz program MATRA.
Kakve veze ima Moderna galerija sa najavljenom temom? Koncerti, književne večeri, tribine nisu u domenu rada Moderne galerije. Od ovog prostora se pravi svaštarnica. Šta je sledeće, konferencije političkih stranaka? Valjda neko zna namenu galerije, to su izložbe slika, vajarskih dela i promocija arhitekture. Postoje mesta za koncerte i tribine vanumetničkih sadržaja.
Vidi se da nos nisi promolio dalje od buvljaka.
A zasto može arhitektura, a ne mogu kulturna, naučna i edukativna dostignuća?
Ako mogu arhitekte, mogu li i gradjevinci, mašinci, elektroničari, i drugi dipl ing?
Stvarno neverovatno. Neko je u Srbiji skupio hrabrosti da takne u neke teme u koje se ne sme dirati. Pa jos i Dubravku pozvao u goste. Veliko postovanje za organizatora.