Iako se Gradsko veće, po Statutu grada, praktično može posmatrati kao gradska vlada, Valjevo već skoro godinu dana funkcioniše sa krnjim sastavom ovog organa. Dva mesta u Veću ostala su nepopunjena, a nakon najave da odlazi još jedan član, pravo je pitanje da li je Gradsko veće samo forma ili zaista opravdava svoju statutarnu ulogu.
Gradska uprava /Gradsko veće
Gradsko veće je praktično „gradska vlada“. Po Zakonu o lokalnoj samoupravi, Gradsko veće, između ostalog, predlaže statut, budžet i druge odluke koje donosi Skupština, neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka Skupštine, vrši nadzor nad radom Gradske uprave, poništava ili ukida akte uprave koji nisu u skladu sa zakonom, rešava u upravnom postupku u drugom stepenu i pomaže gradonačelniku u vršenju njegovih poslova.
Grad Valjevo, po Statutu iz 2019. godine, ima 11 članova Gradskog veća, od kojih su tri plaćena, dok ostali tu dužnost obavljaju volonterski. Među članovima Veća, po službenoj dužnosti, predsednik je gradonačelnik, dok je zamenik predsednika zamenik gradonačelnika.
Valjevo je, međutim, ranije imalo manji broj članova Veća. Prema Statutu iz 2008. godine, Gradsko veće imalo je devet članova, odnosno sedam izabranih članova, dok su gradonačelnik i zamenik gradonačelnika bili članovi po funkciji.
Posle brojnih polemika, 2016. godine broj članova Gradskog veća povećan je na 11, uz obrazloženje da će se tim povećanjem pospešiti rad i funkcionisanje grada, jer će biti pokriveno više oblasti delovanja.
U julu 2024. godine, kada je formirano aktuelno Gradsko veće, ono je brojalo 11 članova. Međutim, dr Biljani Pavlović funkcija članice Gradskog veća prestala je 26. juna 2025. godine, kada je stupila na odborničku funkciju.
Branislavu Kovačeviću funkcija člana Gradskog veća prestala je 22. septembra 2025. godine, zbog podnošenja ostavke, ali je prema rešenju ostao na dužnosti do izbora novog člana Gradskog veća. Nije poznato da li se Kovačević nakon tog datuma uopšte pojavljivao na sednicama Veća.
Dakle, skoro godinu dana Grad nije zamenio članove Veća za koje se u prošlosti tvrdilo da su neophodni za kvalitetnije funkcionisanje grada.
„Mi smo o tome govorili već na sednici Skupštine, naročito ako se zna da je dužnost gradonačelnika da odmah predloži novog člana Veća ukoliko neko podnese ostavku ili jednostavno više ne obavlja tu funkciju. Nažalost, čini se da nas gradska vlast, kao i mnogo puta do sada, jednostavno ne čuje“, kaže odbornik Željko Trifunović iz Lokalnog fronta, član koalicije Svanuće.
Nove informacije iz Gradske uprave svedoče da iz Veća odlazi još jedan član, Nenad Patijarević, ali i da bi ga na tom mestu mogao zameniti doskorašnji načelnik Gradske uprave u penziji, Mihailo Milutinović.
Ako je za funkcionisanje grada zaista neophodno 11 članova Gradskog veća, logično se postavlja pitanje kako onda Valjevo već gotovo godinu dana funkcioniše sa krnjim sastavom ovog organa.
„Tu su dva prosta odgovora. Prvo, to pokazuje da smo iz budžeta nepotrebno plaćali ljude koji nisu ništa radili, a drugo, to znači i da vladajuća koalicija nema kvalitetne kadrove kojima bi mogla da zameni one koji odlaze. Nema novih lezilebovića? U ovoj političkoj situaciji u Valjevu, ali i uopšte u Srbiji, veliko je pitanje da li neko sada i želi da bude član Veća. A ako ima takvih koji, kako čujemo, baš žele, treba se pitati zašto. Možda opet na tri meseca?“, pita Trifunović.
On napominje da je, po njegovom mišljenju, sasvim očigledno da je Gradsko veće poslednjih godina svedeno na formalnost i puko poštovanje procedure, bez stvarne uloge koju bi trebalo da ima.
„Oni podižu ruke, glasaju, a da ni ne znaju za šta tačno. Njima se to servira i oni poslušno podržavaju. Pratili smo izveštaje sa tih sednica. Ja ne znam kada je neki član Veća nešto pitao, kada se javio za reč ili kada je neka tačka nakon diskusije odbačena ili promenjena. O tome nema ni govora. Znači, jedno veliko ništa. Mapeti, samo to“, konstatuje Trifunović.
Gradsko veće predlaže, Skupština odlučuje, a Veće nadzire izvršenje. Tako bi, u najkraćem, mogla da bude objašnjena njegova funkcija. Već godinama unazad svaki član Veća ima svoje zaduženje, odnosno oblast koju prati, nadzire i koju bi, makar formalno, trebalo da unapređuje predlozima i odlukama.
Upravo zato pitanje broja članova Gradskog veća nije samo pitanje političkih funkcija i raspodele mesta, već i pitanje odgovornosti. Ako je povećanje broja članova svojevremeno obrazlagano potrebom da se rad grada unapredi i da se pokrije više oblasti, onda ostaje nejasno kako se ta ista vlast gotovo godinu dana miri sa nepopunjenim sastavom.