Strepnja, briga, poremećaj spavanja, razdražljivost, promena raspoloženja. Poruke koje do građana stižu sa javne scene često unose zabunu i pojačavaju njihove strahove, konstatuje RTS. Sve što se dešava vezano za epidemiju korona virusa potpuna je novina za gradjane, a mnogi se teško psihički nose sa ovim problemima.
Da li ću do kraja godine imati posao? Da li ću se zaraziti? Da li je moja porodica u opasnosti? Ovo su samo neka od pitanja koja gradjanima zadaju velike probleme. Po mišljenju stručnjaka pritisci su jako veliki , a informacije prilično nepouzdane. Kako se poslednjih dana moglo pročitati u brojnim listovima , psihički poremećaji u takvoj situaciji gotovo su neminovni.
Najpre smo u celoj zemlji bili zatvoreni. Mnogi gradjani jako teško su psihički podneli činjenicu da im je kretanje ograničeno, a da za to nisu bili “krivi”. Ograničavanje prava I sloboda nailazilo je na ozbiljne osude , ali I diskusiju na društvenim mrežama jer su tu uglavnom mesta na kojima gradjani mogu slobodno iskazati svoja mišljenja. Nemogućnost da se vidimo sa prijateljima I smanjenje komunikacije na najmanju moguću meru podjednako je uznemirilo mnoge . Narod smo koji ima svoje navike gotovo običaje po pitanju društvenog ponašanja. Najpre, radoznali smo , u najvećem broju slučajeva empatični, ali I gostoljubivi. Ljudi koji se prilikom susreta uglavnom dodiruju , rukuju, grle , ljube. Potreba da dodirujemo sagovornika ili nekog kog smo susreli u toku razgovora često je opšta kvalifikacija našeg ponašanja. Takvu naviku bi trebalo da izobičajimo. Ipak izolacija nosi svoje probleme.
Valjevac, docent na Medicinskom fakultetu Tafts univerziteta u Bostonu Đorđe N. Koldžić, u intervjuu za Novi magazin kaže: ““Građanima Srbije koji se u ovom trenutku suočavaju sa još jednim mogućim talasom pandemije rekao bih da ne smeju da dozvole da fizičko distanciranje dovede do osećaja izolacije, usamljenosti i gubitka podrške okoline. Drugo, da u svoju dnevnu rutinu uvedu podršku bližnjima, naročito ukućanima s kojima dele često skučeni životni prostor. Pravo je vreme da, kada već delimo zajednički prostor i vreme, pokušamo da se makar na trenutak stavimo u poziciju naših bližnjih i pružimo im podršku započinjanjem razgovora u kojima mogu otvoreno da nam iskažu ono o čemu razmišljaju, od čega strepe, čemu se nadaju”, kaže Đorđe N. Koldžić: “Treće, umesto bavljenjem stvarima koje očigledno nisu pod našom kontrolom, treba koliko je god moguće da ulože trud, vreme i energiju u kreativno bavljenje sobom sa ciljem ličnog unapređenja. Na kraju, ali podjednako bitno: vreme pandemije u mnogo čemu je ‘inkubacioni period’ za mnoštvo psiholoških problema koji tek mogu da se jave i kod najotpornijih,”izjavio je Koldžić za Novi magazin.
Gradjani strahuju I od ekonomskog propadanja odnosno nemogućnosti ostvarenja pristojne egzistencije što dodatno pojačava frustraciju.
Poruka psihologa u ovom trenutku je jednoglasna, ukoliko postoje problmi treba se obratiti za psihološku pomoć.
Na žalost u Srbiji iako u 21. Veku , još uvek postoji stigmatizacija ljudi koji posećuju psihologa ili psihijatra, psihoterapeuta. Sa ovom praaksom moraćemo odmah da prekinemo ukoliko želimo dobro sebi , ali I ljudima u našem okruženju. U Valjevu postoje stručna lica kojima se lično možemo obratiti za pomoć , ali I preporučiti posetu onima za koje uvidjamo da bi medicinska pomoć u toj oblasti mogla biti presudna.
Niko na svetu se do sada nije susreo sa koronom, pa su I iskustva gotovo nepostojeća, ali postoje iskustva koja su istorijska I vezana za pojedine slučajeve pandemija I epidemija. Na osnovu tih iskustava lekari grade saznanja, ali I izvesnu primenu metoda lečenja koja treba da omoguće ljudima da se stanje izazvano virusom promeni u njihovu korist.
Da bismo pobedili virus potrebna nam je disciplina I razumevanje, a discipline nema ukoliko postoje mentalni poremećaji. Zato , preduzmimo korake na vreme.