Zgrada Radio Valjeva očito neće u skorije vreme biti rekonstruisana. S obzirom da grad traži samo obezbedjenje gradilišta, jasno je da nema namere da se radovi i nastave. Ali kako smo to odustali od rekonstrukcije i na kraju porodili ideju o tužnom spomeniku u centru grada? Ili kako su dede zakočile radove?
Na tom mestu umesto sada napuštenog gradilišta, trebalo je da bude Gradska kuća po ugledu na brojne gradove u Srbiji , a u njoj smešteni kabineti gradonačelnika i zamenika gradonačelnika, svečana sala , sala za prijeme. Ipak, to se nije dogodilo. Zašto?
Shodno vremenskim okvirima i datumima odredjenih političkih dešavanja u Valjevu , moguće je pretpostaviti da se od ideje odustalo u potpunosti nakon odlaska tadašnjeg zamenika Dragana Jeremića. Ideja da u zgradi budu samo dva kabineta , već od decembra prethodne godine nije bila popularna medju najbližim gradonačelnikovim saradnicima koji bi shodno prostoru ostali uskraćeni za svoje kancelarije u tom objektu. Verujući da daleko od očiju znači i daleko od srca , kako Vamedia saznaje, neki od njih jasno su predstavili da ideja gradske kuće nije dobra. Ideja po njihovom mišljenju apriori nije dobra, jer kao i sve druge projekte koje je vodio Jeremić odmah je trebalo predstaviti kao loše.
Ali , bez obzira koliko talentovani tvorci nove ideologije bili, oni očito nemaju bolju ideju. Ili imaju?
Jednu od njih izrekao je predsednik Skupštine, koji inače i nema pravo samostalnog odlučivanja o bilo čemu izuzev o primeni poslovnika u toku sednice Skupštine, rekavši da će zgrada biti prodata.
U ozbiljnom naletu planova o tome šta bi sve trebalo prodati i raskrstiti sa imovinom koja ima istorijsku vrednost i za gradjane Valjeva , jer se nova istorija piše, a ona staro ne priznaje , tada je najavljena prodaja još nekoliko objekata. Burne strasti o podvlačenju crte i iscrtavanju nove isključivo uzlazne linije koja oslikava samo svetlu budućnost Valjeva , smirene su kada je u javnosti osvanulo i više informacija vezanih za restituciju samog objekta.
Više od deset suvlasnika traži svoju dedovinu. Kako onda na dedu? A to nije Jeremićev deda pa da se s njim može čovek lako obračunati , medicinski, nemedicinski , formalno, pravno raskrstiti. A bilo je zgodno nizu objekata za koje se plasira da isti Jeremić poseduje dodati i tu zgradu pa da se lepo kaže : „Jel ti to deda ostavio?“ Ovo su neke druge dede . Unuci su im tu u Valjevu, nije zgodno njima podviknuti „Jel deda ostavio?!“ jer lako mogu reći : „Jeste“. Tri pravnika , sedam ekonomista, 54 pripravnika,desetine sa javnih i tajnih radova, razmatralo je da nije slučajno neki deda socijalni, solidarni, dobitnik, ali arhivska gradja kaže to je bilo pre socijalizma. Da se onda dodeli ili pokloni nekom? Teško je to obrazložiti, a da zaslužni nisu već dobili? Da neće Jelena Kalat, što da ide na ulicu kad u centru ima kuća? Ne može, rasprema dva stana samo joj još i ovo fali da rasprema i čisti. Da se sruši? Možda napravi starije zdanje? Nije to kućica na Divčibarama pa da se s njom može kako hoće.
Možda da se pozove Ristovski pa da se ponudi zgrada za snimanje nekog ratnog filma? Prvi svestki? Drugi svetski? Žuto Nato bombardovanje? Rovovska borba za Mesne zajednice? Grad će platiti. Mrka kapa.
Da se izda Lidlu? Premaleno za toliki broj pilića.
Neka druga ideja? Nema?
Nijedna? Nijedna.
Izuzev da bi trebalo ponovo zaključati objekat koji obesni Valjevci neprestano otvaraju i u čiju unutrašnjost prirodom različitih potreba i ulaze. Radjanje ove ideje o šestom obezbedjenju objekta trajalo je čak godinu dana. Malo više nego što majka nosi dete. Ali rodilo se – valja ga ljuljati.
Nalaže se preduzeću Kompresor ing da sve to ponovo obezbedi , ali izgleda da neće ići tako lako.Kako nekadašnjem izvodjaču radova kome ste obustavili radove bez obzira na uložena sredstva striktno naložiti da to mora da uradi?
E, to pitanje čeka odgovor, a do tad možda iskrsne neki brat, rodjak, strina , tetka …
S.V.