Da li je osamdeset osoba tokom ove godine otpušteno iz Obdaništa u Valjevu? Ako je to istina, kako je onda obdanište radilo , ako je bilo potrebno toliko zapošljavanje? Koliko prošlog meseca jedan broj otpuštenih ponovo je vraćen, ali da li i svi?
Najpre sugerisanje revizora , a potom i ozbiljna primedba o korišćenju sopstvenih sredstava ustanova urodila je plodom tako što su sopstvena sredstva praktično ukinuta pa sav prihod po zakonu sada odlazi na račun grada. Ova činjenica i novi način postupanja praktično su proizvele veliki problem , najpre jer se sopstvena sredstva više ne mogu koristiti za plate onih koji su angažovani po ugovoru. Istini za volju njihove plate moguće je obezbediti tako što bi grad prebacio sredstva. Ali i tu postoji problem jer grad može sredstva odobriti za neke druge namene, a ne i za plate onih koji plate primaju sa republičkog budžeta.
Više 300 zaposlenih na neodredjeno daju solidan broj zaposlenih na odredjeno po zakonu o mogućih deset posto . Ipak Obdaništu očito taj broj nije dovoljan pa je broj zaposlenih po ugovoru rastao iz meseca u mesec. Pre izvesnog vremena s obzirom na nedostatak sredstava za plate čak 80 ljudi je pre isteka ugovora moralo da bude udaljeno sa radnih mesta. Zaposleni tvrde da je sada rečeno da se dobar broj istih vraća na posao što znači da je obdanište dobilo novac za plate. Od koga? Nije poznato.
Kako je uopšte moguće da 80 osoba bude zaposleno po ugovoru? I da li su to kadrovi koji su obdaništu bili realno potrebni ? Pitanja su bez odgovora. Ali zaposleni na nedoredjeno kažu da je sve to išlo na uštrb didaktičkog materijala pa je po grupama stizalo pakovanje flomastera i ris papira iako su potrebe i zakonom odredjeni minimumi drugačiji , značajno veći. Roditelji pak kažu da nije retkost da se materijal kupuje za dete jer kako je objašnjeno nema novca. Za to nema, a za plate po ugovoru ima?
Ostaje veliko pitanje ako su sva ta radna mesta potrebna da bi Obdanište funkcionisalo zašto kolaps nije nastao njihovim odlaskom?
U Valjevu već par godina kruži priča da se partijski kadrovi SNS zapošljavaju masovno u Obdanište. Računica je jednostavno prosta. 80 zaposlenih je sigurnih 80 glasova. Ako uzmemo u obzir da niko nije pusto ostrvo te da postoje roditelji , supružnici, u nekim slučajevima i punoletna deca ovaj broj treba množiti sa 4. Da li je to 320 sigurnih glasova onda? Ne valjda kako to zovu sada „kapilarnih“?
Partijsko zapošljavanje nije novina ni za Valjevo , a ni za Srbiju, ali da li je ikada bilo u ovoj meri to je već pitanje za statistiku. Poruke su jasne ili se prikloni ili skloni. I sami ugovorci potpuno su svesni da ukoliko se promeni vlast možda više neće biti posla za njih pa se mahnita trka o podršci dramatično uvećava. Najveći strah u Srbiji trenutno nije od groma, nije od toga da ste nebezbedni već je to strah od gubitka posla. Ipak ova računica i logika pada u vodu sa samo jednom konstatacijom, a to je da naspram 320 glasova na birou rada su hiljade i hiljade glasova. A već to za jedno obdanište realno je mnogo.
S.V.