Da žena može da opstane u muškom društvu, pogotovo u muškom biznisu, pri tome postajući primer uspešnosti i profesionalnosti, potvrđuje priča Ljiljane Stanojević, diplomiranog inženjera, vlasnice i direktorke preduzeća „Stanojević“ iz Valjeva.
Preduzeće „Stanojević“ osnovano je 1991.godine, a njegova osnovna delatnost je proizvodnja i pružanje usluga u oblasti metaloprerade i prometa mašinskih elemenata. Što se tiče svih priznanja koja je u svojoj poslovnoj karijeri dobila Ljiljana Stanojević, njih je teško i nabrojati. Godine 2010. izabrana je za ambasadorku ženskog preduzetništva u Srbiji. Savetnica je predsednika Regionalne privredne komore za žensko preduzetništvo, dobitnica nagrade „Cvet uspeha za ženu zmaja“ za društveno odgovorno poslovanje u 2010. godini, na republičkom nivou. Takođe, dobila je nagradu za naj-ženu preduzetnicu 2007. godine od strane Regionalne privredne komore Valjevo. Od 2003. godine je predsednica planinarskog kluba „Povlen“ iz Valjeva.
S obzirom na izuzetno poslovno iskustvo, ali i dugogodišnji mentoski rad sa ženama koje su se okušale u biznisu, Ljiljanu Stanojević smo pitali da li se položaj žena u preduzetništvu bar malo popravio ili je to i dalje “muški svet”.
„Jeste, ali u malom procentu. Sa puno godina staža, 27 godina u privatnom sektoru, a pre toga 14 godina u društvenom preduzeću Gradac, osnovni zaključak mi je da se način rešavanja problema žena i muškaraca veoma razlikuje, da žene mogu biti dosta efikasnije i produktivnije, ali kada se gledaju globalni rezultati i dalje imamo mnogo manje žena koje su vlasnice ili menadžerke firmi, kao i to da žene i dalje raspolažu sa mnogo manjim zaradama. Žene u biznisu su danas svakako hrabrije, lakše se odlučuju da zakorače u preduzetništvo i to me hrabri i raduje. Na žalost, osnovni problem je pomanjkanje sistemskog rešenja za žensko preduzetništvo, kao što je to slučaj u gotovo svim sferama života, tako da i dalje govorimo o individualnim slučajevima a ne o sistemu“, kaže vlasnica firme „Stanojević“.
U preduzetništvu nema mirnoće, akcija je od jutra, a žena pri tome, kako kaže naša sagovornica, želi i porodični mir i vreme sa decom.
“Zbog toga, žene preduzetnice se suočavaju sa mnogo problema u poslovanju. Mnogo je teško uskladiti karijeru i privatni život. Ali, kada se izvaga šta su prednosti a šta nedostaci, i donese odluka da se krene u preduzetništvo i postave ciljevi, onda se ide dalje i verujte mi, ukoliko znate svoj posao, uspeh neće izostati. Ono što bi svaka žena buduća preduuzetnica trebala da zna, jeste da se u biznis, praktično, uvlači cela porodica. Međutim, ono što praksa pokazuje jeste da su upravo porodične kompanije – najuspešnije kompanije”, smatra Ljiljana Stanojević.
Šta je ključno za razvoj i kako osnažiti žensko preduzetništvo?
“Mnogo toga može da se institucionalno uradi, pre svega kroz razne obuke i medijsku kampanju trteba afirmisati preduzetništvo, preduzetnički način razmišljanja i način rada, to treba približiti deci od početka školovanja kroz razne radionice, obuke ili redovnu nastavu. Početak je najteži i zbog toga stalno govorim o neophodnosti sistemskog rešenja jer nije sve u subvenciji, s obzirom da se pokazuje da mnogi i pored subvencije već nakon prve godine rada odustanu. Treba nam zdravo uređeno i stimulisano preduzetništvo, pa neka u prvoj godini bude pet žena na taj način u biznisu, ali ako svoj biznis nastave i posle treće, to će biti pokazatelj uspešnosti i odličan primer za ostale”, kaže ona.
Generalno preduzetništvo treba podsticati sa primerenom poreskom politikom jer, kako zaključuje Ljiljana Stanojević, reč je o velikom neiskorišćenom potencijalu koji trenutno nailazi na silne prepreke i golgotu birokratije.
*Projekat “Žene u muškom društvu” Vamedia realizuje u saradnji i uz podršku sa gradom Valjevom.