Teško je reći kada je tačno počela propast nekadašnje Dive. Možda je prodaja lokala i njihova uknjižba poslednjih godina samo nastavak tradicije rasparčavanja. Verovali ili ne preduzeće Divčibare, majka svih ćerki Diva, imala je u svom posedu 98 što prodajnih objekata što magacina, skladišta. U toj imovini učestvovala je i imovina grada Valjeva, a gde je ta imovina grada sada?
Ako je već reč o propasti i ako se na kraju sve svelo na imovinu i profit od njene prodaje možda nije loše znati da je sve počelo 1990 godine kada je preduzeće Divčibare postalo TIP Diva. Godinu dana kasnije ovo preduzeće osniva zavisno preduzeće Diva trade doo, ponovo godinu dana kasnije TIP Diva postaje deoničarsko društvo da bi 26.12.1991 godine promenilo naziv u Diva holding. Problemi su nastali otvaranjem stečaja majke Dive holding i pitanja osnivačkog dela imovine ćerke Dive trade doo..Po jednoj verziji majka daje u miraz 98 nepokretnosti, a po drugoj verziji 26 nepokretnosti. Po sistemu radničkog samoupravljanja sve je naše – društveni kapital – predsednik radničkog saveta potpisuje dva različita akta čuveni zapisnik broj:540 od 12.juna 1990. godine . Interesantno je da na oba papira postoji iskazana ista vrednost imovine pa se za 26 nepokretnosti navodi vrednost 20 309 265,80 dinara. Identično piše i na papiru gde je popisano 98 nepokretnosti.
U privatizaciji Dive ipak se našlo samo 48 nepokretosti. Medju tih 48 npokretnosti 24 nikada nije bilo uknjiženo. Ali prodaja je išla dalje bez obzira čije je ono što se prodaje. Uporedo ide i naknadno uknjižavanje nepokretnosti koju 60 godina niko nije uspeo da uknjiži. Novom vlasniku je to pošlo za rukom .
Medju 22 prodata objekta je i objekat na adresi Karadjordjeva 106 , parfimerija Jasmin. Iz zemljišno knjižnog uloška kao sudskog dokumenta nastao je privremeni list nepokretnosti. U postupku izlaganja po pravima nepokretnosti Komisija je imala dokaze ispred sebe da je Grad Valjevo upisan kao vlasnik . Kako se u izlaganju niko ispred opštine Valjevo nije pojavio sa izjašnjenjem odnosno potvrdom jeste ili nije naše , Komisija praktično nikada nije mogla taj postupak da zaključi. Odjedanput se pojavljuje novi list nepokretnosti i A list koji glasi na Petrović Velibora iz Ljiga .
Kako se lokal našao u vlasništvu Petrovića kada grad nikada nije oglasio prodaju ovog prostora?
Lokal je prodao Milan Jeremić direktor Dive 2011. godine za 132 000 evra. Pomenuti lokal na adresi Karadjordjeva 106 nikada nije bio uknjižen na Divu , nepostoji nijedan dokument koji to potvrdjuje . Izmedju javnog izlaganja i novog A lista, novog kupca lokala, Diva nikada nije bila vlasnik prostora, ali ga je ipak prodala za 132 000 evra.
Diva je prodala lokal koji je po svemu lokal grada Valjeva. Zašto je Grad poklonio ovaj lokal i odrekao se profita od 132 000 evra? Ko je to dozvolio? Posve je najveće pitanje kako se pojavio novi A list ? Ko ga je i na osnovu čega uradio?
Još jedan gradski lokal ne koristi trenutno grad , ali on za sada kao korisnike ima Divu.
U pitanju je lokal na adresi Karadjordjeva 55 prodavnica Korzo površine 95 kvadrata . Ovaj lokal Diva izdaje trećem licu uz mesečni zakup , a uvidom u RGZO može se ustanoviti da se radi o objektu koji je deo stambene zgrade, kao način korišćenja navodi se prostor trgovine . RGZO tvrdi da je imalac prava Grad Valjevo. U ovom slučaju može se konstatovati da Diva još uvek ovaj objekat nije uknjižila.
Grad Valjevo mogao bi da se ugleda na HK Krušik koja je svoje lokale povratila nakon privatizacije Dive. Krušik je poveo postupak i ponovo je vlasnik lokala u Karadjordjevoj i na Petom puku. Grad Valjevo to nije uradio u slučaju parfimerije Jasmin , a imao je pun pravni osnov na koji se pozvala i HK Krušik. Po informacijama Vamedie trenutno se nevodi nikakav postupak u vezi lokala Korzo.
Iz svega navedenog jasno je da za ono što gradu ne treba neko bar zna koliko vredi…nastaviće se .