Veliki petak, dan Stradalne sedmice, u pravoslavnoj tradiciji posvećen je sećanju na Hristovo raspeće i stradanje.
Veliki petak, ilustracija AI
Crkva se danas podseća događaja koji su prethodili samom Raspeću – od izvođenja Isusa Hrista pred Pontija Pilata i bezuspešnih pokušaja da se optuži, do povika naroda „Raspni ga!“. Obuhvaćen je i put nošenja krsta ka Golgoti, čin raspeća, kao i Hristove reči oproštaja: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade“.
Vernici se prisećaju i Njegove smrti, skidanja sa krsta, pomazivanja i polaganja u grob, kao i postavljanja straže koja je čuvala grob.
Na Veliki petak ne služi se liturgija, jer je toga dana Hristos prineo sebe kao žrtvu, dok liturgija predstavlja prinošenje beskrovne žrtve Bogu.
Vernici ovaj dan provode u strogom postu – najčešće na hlebu i vodi, a mnogi se odlučuju i za potpuni post do večeri, kada uzimaju skroman obrok. U znak žalosti, crkvena zvona ne zvone još od Velikog četvrtka, već se bogosluženja najavljuju klepetalima.
U hramovima se tokom dana služe molitve, dok se u večernjim časovima iznosi plaštanica, simbol Hristovog pogrebenja. Vernici tada prilaze, poklanjaju se i celivaju plaštanicu, a u mnogim mestima organizuju se i litije oko crkve.