Počela izgradnja Muzeja Vladike Nikolaja u porti manastira Lelić

U porti manastira Lelić trenutno su u toku radovi na izgradnji Doma/Muzeja posvećenog Svetom Vladiki Nikolaju Velimiroviću. Pored stalne postavke Muzej će imati i biblioteku dela Vladike Nikolaja ,ali i onih koji su se bavili i bave se izučavanjem njegovih misli i učenja.

Iguman manastira Lelić , Georgije, kaže da se muzej ili Dom Vladike Nikolaja gradi po projektu arhitekte Vladislava Lalickog .

„ Početkom 2022 . godine uz blagoslov vladike Isihija počela je takoreći ideja o gradnji Doma Sv. Vladike Nikolaja . Predvidjeno je da objekat ima više od hiljadu kvadrata da ima stalnu postavku o Nikolaju, biblioteku i jedna sala za izložbe , a u njoj će moći da se održavaju i mani simpozijumi, predavanja i tribine“, kaže iguman Georgije.

Žitija svetaca i arhivska gradja o njihovom životu  uglavnom se čuvaju u manastirima, ali objekat ovog tipa posvećen svecu u Srbiji gotovo da ne postoji. „Vladika Nikolaj je da kažemo noviji svetitelj i njegova zaostavština postoji pa je samim tim lakše i prirediti muzejsku postavku. U Leliću postoji i rodna kuća Vladike Nikolaja i ona je obnovljena, postoje još neki manji radovi koje treba izvesti , ali vrlo brzo i ona će imati postavku iz tog vremena. Kuća je autentična gradjevina iz 1856. godine. Tu se odgajio Nikolaj i Vladika Jovan Velimirović. On nije rodjen u toj kući , ali je tu odgajen inače je rodjen u kući gde je sada nova crkva . Na temeljima te kuće je nova crkva i po predanju on je jedino dete koje je rodjeno u toj kući, svi su rodjeni u ovoj koju smo sada obnovili. Imanje gde je njegova kuća u kojoj je rodjen i nije bilo vlasništvo manastira , ali su njegovi srodnici dali imanje da se tu podigne crkva. Crkva je sagradjena 2005-2006. godine“, priča iguman Georgije .

Po njegovim rečima svi posetioci imaće priliku da posete različite sadržaje , ali da pre svega nauče o životu Svetog Vladike Nikolaja.

„To je pre svega Dom Vladike Nikolaja , radni je naziv da tako kažemo Muzej. Tu će biti njegove lične stvari, priznanja koja je dobijao za života . Ali kada je u pitanju biblioteka ona će sadržati ne samo njegove radove iz raznih perioda njegovog života već i radova brojnih drugih značajnih ljudi , akademika , doktora nauka koji su proučavali njegove radove i njegovu misao i o tome pisali recimo doktorske disertacije. Evo nedavno je odbranjena jedna doktorska disertacija na FPN  na temu njegove misije u Prvom svetskom ratu. Njegova beseda u Londonu 1916. Nekoliko puta je bio u Londonu i učinio je da se veliki broj dobrovoljaca odazvao. Veliki deo života proveo je u Americi i Engleskoj i ima više njegovih beseda. Došli smo do njih. Poznat je njegov govor u Kanterberijskoj katedrali jer je on jedini svešteno monah sa ovih prostora kojem je bilo dozvoljeno da govori u sedištu anglikanskog episkopa. Oni su 2016. godine obeležili tu Nikolajevu posetu i bio je pozvan patrijarh naš na tu svečanost. On je imao veliki uticaj u tom vremenu na sled istorijskih dogadjaja“, podseća iguman Georgije.

U Valjevu je prošle godine održan prvi simpozijum o Nikolaju i kako iguman najavljuje biće održan i ove godine . Nikolajeve misli proučavaju i oni koji ih ne čitaju sa aspekta religije. Njegova dela prevodjena su na razne svetske jezike .

„To je normalno jer je Vladika osim što je doktorirao teologiju u Bernu , odmah potom u Ženevi odbranio i doktorsku disertaciju iz filozofije. Mnogo ljudi čita njegova dela i to ne samo sa ovih prostora. Njegove misli potka su za naša bogosluženja“, navodi iguman.

Govoreći prošle godine u Valjevu na Vidovdansko akademiji u čast trojubileja Svetog Vladike Nikolaja, 140 godina od njegovog rođenja, 65 od prestavljenja i 30 godina od prenosa moštiju u Manastir Lelić patrijarh srpski Porfirije je rekao  da su život i delo Svetog Nikolaja merodavni i u 21.  veku i da mlade naraštaje možemo da upućujemo na njega.

„Zato što on gde god da je govorio, u Leliću, Žiči, na obalama Ohridskog jezera, na Svetoj gori i u Jerusalimu, u Kentberijskoj katedrali, Čikagu, bilo kom u našem selu ili palanci, samo je jednu meru imao – Hristos i njegovo jevanđelje i negova ljubav za ljudski rod. I o čemu da je govorio sve je počevši od sebe merio raspelim i vaskrsnim Hristom kao sistemom vrednosti“, rekao je patrijarh sprski Porfirije.

Radovi na izgradnji Doma su počeli , a u njima učestvuju i gradjevinski inženjeri i  majstori iz celog valjevskog kraja. Muzej se gradi sredstvima iz donacija.

Svako ko želi da donira sredstva za izgradnju pomenutog Muzeja može to učini na :

Primalac : SPC manastir Svetog oca Nikolaja Lelić

Broj žiro računa: 160-377006-78

„Gospodo i prijatelji! Došao sam iz Srbije, iz evropske ponoći. Tamo nigde ni zračka svetlosti. Sva je svetlost pobegla sa zemlje na nebo i jedino nam odozgo svetli. Pa ipak, mi nejaki u svemu, sada ovako, jaki smo u nadi i veri, u skoro svanuće dana. Zahvalan sam lordu Arhiepiskopu kenterberijskom, koji mi je omogućio da na sveti Vidovdan, ovog leta Gospodnjeg 1916. godine, u ovoj prekrasnoj crkvi Svetog Pavla, pred njegovim Visočanstvom kraljem Džordžem Petim i najuglednijim Englezima mogu da vam se obratim.

Gospodo i prijatelji! Ceo dan juče proveo sam razgledajući ovaj veličanstveni hram, koji je ponos Engleske i hrišćanstva. Ja sam video da je on sagrađen od najskupocenijeg materijala, donesenog iz raznih krajeva imperije u kojoj sunce ne zalazi. Video sam da je sagrađen od granita i mermera koje su ispirali talasi stotine mora i okeana. I da je ukrašen zlatom i dragim kamenjem, donetim iz najskupocenijih rudnika Evrope i Azije. I uverio sam se da se ovaj hram s pravom ubraja u jedno od arhitektonskih čuda sveta.

No, gospodo i prijatelji! Ja dolazim iz jedne male zemlje na Balkanu u kojoj ima jedan hram, i veći, i lepši, i vredniji, i svetiji od ovog hrama. Taj hram se nalazi u srpskom gradu Nišu i zove se ĆELE KULA. Taj hram je sazidan od lobanja i kostiju mog naroda. Naroda koji pet vekova stoji kao stamena brana azijatskom moru, na južnoj kapiji Evrope. A kad bi sve lobanje i kosti bile uzidane, mogao bi se podići hram trista metara visok, toliko širok i dugačak, i svaki Srbin bi dana, mogao podići ruku i pokazati: Ovo je glava moga dede, moga oca, moga brata, moga komšije, moga prijatelja, kuma. Pet vekova Srbija lobanjama i kostima svojim brani Evropu da bi ona živela srećno. Mi smo tupili našim kostima turske sablje i obarali divlje horde, koje su srljale kao planinski vihor na Evropu. I to, ne za jednu deceniju, niti za jedno stoleće, nego za sva ona stoleća koja leže između Rafaela i Širera. Za sva ona bela i crvena stoleća u kojima je Evropa vršila reformaciju vere, reformaciju nauke, reformaciju politike, reformaciju rada, reformaciju celokupnog života. Rečju, kada je Evropa vršila smelo korigovanje, i bogova i ljudi iz prošlosti, i kada je prolazila kroz jedno čistilište, telesno i duhovno.

Mi smo, kao strpljivi robovi, mi smo se klali sa neprijateljima njenim, braneći ulaz u to čistilište. I drugom rečju, dok je Evropa postajala Evropom, mi smo bili ograda njena, živa i neprobojna ograda, divlje trnje oko pitome ruže. Na Vidovdan 1389. godine srpski knez Lazar, sa svojom hrabrom vojskom, stao je na Kosovu Polju na branik hrišćanske Evrope, i dao život za odbranu hrišćanske kulture. U to vreme Srba je bilo koliko i vas Engleza. Danas ih je deset puta manje.

Gde su? Izginuli braneći Evropu.

Sada je vreme da Evropa Srbiji vrati taj dug.

Beseda vladike Nikolaja Velimirovića na Vidovdan 1916. godine u Londonu“

 

 

 

6 comments on “Počela izgradnja Muzeja Vladike Nikolaja u porti manastira Lelić

  1. Dragan

    pozivam sve nase clanove da doniraju novac crkvi za izgradnju ovig muzeja a crkva ce to vratiti jer ce rukovodstvo stranke dobiti ordenje i crkva ce i u buducnosti biti na nasoj strani

    Reply
    1. Sram te bilo

      Ne znam kako imas obraza da se pogledas u ogledalo? Em sto tripujes da si smesan i da taj tvoj sarkazam, ironija ili sta vec u kom se lazno predstavljas kao clan sns-a, em ne vidis da kroz ta pisanja ovde pokazujes „osobine“ svoje koje primecuju i oni koji su za vlast i za opoziciju i da se iole pristojan covek gadi cinjenice da pokazujes da ti nista nije sveto i da si jedna nula od coveka ma sta lokusavao da postignes ovde?

      Reply
      1. Dragan

        neznam sta je smesno. crkva nikad nije bila za vas iz opozicije nego uvek za nase. iz opozicije je jedino seselj dobio orden a svi ostali su iz vlasti. to je lako proveriti a tebi sto je krivo idi pa se zali onoj fon kramon mozda te ona saslusa

        Reply
      2. Istina

        Само правите храмове и цркве, а народа све мање и све у већој беди живи. У Лелићу као да се живот даље према Мравињцима, Таору завршава… Пут пропао, села немају воде, гледају у резервоар где је потопљена светиња…
        Мало се чини да не знате шта радите. И црква и власт баш раде на уништењу Срба. Господо, помагајте сиромашне што вам је и главна улога, а о власти не вреди трошити ни слова…
        Може цео дан да се пише… Тамо где имамо највише светиња, тамо има најмање Срба. Није ту нешто како треба. Бојим се да ће тако време доћи и у целој Србији.
        Верник сам, али у СПЦ, нешто и није како треба…

        Reply
    2. Dragana za gradonačelnika Valjeva

      Dragane, care! Upravo to se i događa u stvarnosti. Državni funkcioneri crkvi daju državni novac i zbog toga dobijaju ordenje.

      Reply
  2. Drug crni

    Svi sveštenici da odvoje po malo i da uplate.Imate plate,razne firme ,živite dobro i bogato,ni jedan nije ostao bez posla ili napustio zbog lošeg primanja.Pokažite narodu koje koliko od vas dao za izgradnju.

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.