U selu Babina Luka kod Valjeva nalazi se jedno od većih i najočuvanijih seoskih grobalja u valjevskom kraju, iz perioda 17. do kraja 19. veka. Na par stotina metara od arheološkog nalazišta iz rimskog perioda i crkve Svetog Luke, skoro dva veka zaboravljeno je i zaraslo u šipražje, blizu 300 grobnica i nadgorbnih spomenika. Da bi sačuvali spomenike, ukrašene neobičnim simbolima, članovi Zavičajnog društva „Hadži Ruvim” iz Babine Luke, rešili su da pokrenu obnovu ove jedinstvene celine. 
“Ovo je jedno do većih očuvanih starih seoskih grobalja, koje nije narušeno kasnijim intervencijama, a koje verovatno pripada periodu od kraja 17. do sredine 19. veka. Obuhvata i 18. veka kada je verovatno i bila aktivna crkva brvnara u Babinoj Luci gde je takođe otkriven određeni broj grobnica, ali koje pokazuju da je ona korišćena kao ekskluzivno mesto, verovatno za sahranjivanje jednog dela stanovništva – sveštenstvo, ugledne porodice, dok je ovo groblje funkcionisalo kao seosko. Ovo groblje može biti veoma bitno za razumevanje istorije tog perioda koji je najmanje rasvetljen i da kažemo bio crn u novijoj srpskoj istoriji. Inače 18. vek je pun previranja i sukoba, seoba stanivništva, odseljavanja starosedelaca i doseljavanja stanovništva iz istočne Bosne, zapadne Hercegovine. Pri tom dolasku stanovništva ovde se verovatno prestaje sa sahranjivanjem i odlazi na drugo mesto, a ovo ostaje zapušteno seosko groblje“, kaže arheolog Radivoje Arsić.
Na ovom mestu postoji mogućnost da je bilo sahranjivanja u kontinuitetu od srednjeg veka, navodi Arsić i dodaje da se to sada ne može sa sigurnošću reći, jer prostor od nekih 25 ari na kojem se nalazi groblje, još uvek nije detaljno istražen i očišćen.
“Nakon ćišćenja, u drugoj fazi obnove, treba obratiti pažnju na zapise na nadgrobnim spomenicima, pogotovu što su zapisi iz tog perioda izuzetno retki. Uglavnom su to spomenici samo sa krstom ili nekim simbolom, i ukoliko se pokaže da na nekom od njih ima i natpisa to će biti dragoceno ne samo za lokalnu istoriju nego i šire“, objašnjava Arsić.
Na prostoru groblja postoje i temelji kapele u kojoj su jedno vreme obavljana bogosluženja. Paroh babinolučki Nikola Petrović priča da je kapela najverovatnije sagrađena nakon što je spaljena crkva brvnara u Babinoj Luci.
“Međutim, nije isključeno da je i ranije tu postojao neki crkveni objekat, jer se crkva obično obnavlja na mestu gde je već nešto postojalo. Ima i pretpostavki da je na tom mestu u tom periodu, već postojala kapela , a da je samo iz crkve brvnare preneta časna trpeza da bi sveštenik mogao da služi liturgiju“, kaže jerej Nikola Petrović.
Pored obnove ovog starog groblja, kako su ranije najavili iz Zavičajnog društva „Hadži Ruvim”, pripremaju projekat zaštite vile rustike.
D.D.