Kako će izgledati Valjevo za 20 godina?

Republički Zavod za statistiku objavio je podatak da su u  novembru mesecu 2021.u Srbiji  izdate 3 334 građevinske dozvole, što predstavlja povećanje od 39,4% u odnosu na isti period prethodne godine. Zavod iznosi podatke da su u najvećoj meri u pitanju dozvole za stambene objekte. Slika novih zgrada u samom centru Valjeva potvrdjuje ovaj podatak. Ipak ključno je pitanje da li je Valjevo ikada planski razvijano sa jasnom vizijom čemu se teži ili je sve diktirao novac uz pomoć politike?

 

Kako bi Valjevo moglo da izgleda za 20 godina , pitanje je koje retko ko postavlja . Već sada je jasno da se promene dešavaju . Neko ih osudjuje neko pak hvali. Prognoze retko ko daje. Ovo pitanje postavili smo članu Veća zaduženom za urbanizam I arhitekturu Srdjanu Iliću:

„Valjevo je lep grad ima svoju tradiciju i kontinuitet razvoja. Taj intenzitet je nekad bio jači nekad slabiji , ali mislim da je trend uzlazan i pozitivan u smislu da ćemo postati pravi grad. Što se tiče delatnosti koje će biti u centru grada, infrastrukture , suprastrukture , uredjenja samog saobraćaja kako pokretnog tako i mirujućeg . Ako uspemo da smanjimo gradske gužve omogućimo bolji tok saobraćaja , rešimo parkiranje  da li podzemnim ili nadzemnim garažama . Izmenom plana Centar koja je sasvim izgledna , uslovimo investtore da izgrade više zelenih površina imaćemo bolju i ekološku i ambijentalnu sliku Valjeva“., rekao je Ilić sa dosta optimizma.

Na društvenoj mreži fejsbuk nedavno se vodila polemika o uklanjanju dva stambena objekta u samom centru niže spratnosti na čijem mestu će „nići“ nova stambena zgrada. Broj zgrada ukazuje na to da postoji trend sasvim suprotan razvijenim zemljama, a to je stanovanje u centru grada.

Na sajtu grada poslednje podatke vezano za gradjevinske dozvole moguće je pronaći iz 2016 godine. Ipak više od statističkih podataka već samim Valjevcima govori svakodnevna slika I brze promene koje se dešavaju.

Ove promene dovele su do toga da centar grada više ne nalikuje nekadašnjem. Karadjordjeva ulica ukoliko se trend gradnje stambenih zgrada nastavi za par godina biće isključivo ulica solitera. A možda I neće jer ono što je vidljivo jeste da su nove zgrade više spratnosti formirane ne u nizu već ispresecane nižim starim gradjevinskim objektima čiji gabarit neće dozvoliti umetanje nove više stambene zgrade.

Ovakav način gradnje upućuje na to da je grad očito odustao od planskih blokovskih naselja poput nekadašnjih, Kolubare 2, Naselja Sretena Dudića, MIlivoja Bjelice, Zbratimljenih gradova I slično. Zgrade niču tamo gde nikada nisu bile.

„Postoji  problem i to možda nije ni problem već stadjum razvoja . Pre fenomen nego problem , intenzivira se  stanovanje u centru grada. Znamo da je u svetu centar uglavnom predvidjen za administrativno poslovne delatnosti , a ne stanovanje. Medjutim i uredjeniji gradovi Evrope i sveta imali su svoje faze razvoja . Mi ne možemo da se poredimo sa zapadom jer su ekonomski razavijeniji , ali i oni su prošli ovaj stadijum kroz koji mi sada prolazimo . Zato mislim da će Valjevo mnogo bolje izgledati nego danas jer će se zasititi ta potreba življenja i stanovanja u samom centru i da će se polako pomerati ka periferiji i naseljima koja imaju svoje prednosti i komfor ,a  da će se razvojem same ekonomije , administrativno poslovne delatnosti formirati u objektima u samom centru.  Ta će se transformacija neminovno jednom dogoditi. Sada za to nemamo jaku ekonomiju.Takve stvari ne mogu da se preduprede odlukama jer za to mora da postoji potpora u ekonomskoj svakodnevici“, objašnjava Ilić.

Ilić  ističe da sve što se gradi trenutno gradi se po zakonu I na onovu urbanističkih planova. “Merodavan za tu gradnju o kojoj govorite je Plan Centar koji je predvideo izgradnju stambenih zgrada. Ne smemo zaboraviti da je tržište to koje diktira neke stvari zajedno sa privatnim vlasništvom. Niko ne može zabraniti čoveku da proda  kuću nekom investitoru. Ako je planom predvidjeno da se tu može graditi zgrada onda nema razloga da se investitoru dozvola uskrati. Mi ne možemo imati tržne centre, ako ne postoji ekonomska isplativost investitora za to , u suprotnom imaćemo mrtve prostore , prazane prostore”.

Jedan od takvih prostora na žalost postoji u Valjevu. Nekadašnja BID zona , šetačka zona u koju grad ulaže u smislu održavanja  par godina unazad je izvesno neposećen I prostor koji nema gotovo ništa od starog sjaja. Težište šopinga preselilo se u Stop šop I Karadjordjevu ulicu.

“Trenutno je u fokusu plan Divčibara I to je ono što moramo prvo da završimo. Tada ćemo pristupiti izmeni plana Centar . Namera je da u tu izmenu Centra budu uključeni isključivo ljudi od struke , arhitekte , urbanisti, prostorni planeri . Težićemo tome da samu izradu plana radi renomirana institucija . Tada će biti razmatara I BID zona. Ona je imala svoju svrsishodnost u jednom periodu Valjeva, ali navike se menjaju. Savremeni kupac teži boljem ugodjaju ne samo ponudi robe. Grad sa svoje strane održava tu zonu, ali ne može grad nikoga da natera da kupuje u tom delu grada. Pogledajte Beograd, da ne idemo dalje, mladi kupuju u tržnim centrima, ali ne samo kupuju već su im tu I prostori za susrete, druženja. Zašto je Stop šop tako posećen? Pa zato što je novina , doneo je duh nekog drugačijeg sveta . Karadjoredjeva ulica se menja . Radnje u toj ulici su sve uredjenije, pružaju komfor. Iskreno, savremeni potrošač ne želi da se smrzava u radnji ili da kad udje vidi prodavačicu pored male peći , neće da isprobava garderobu u skučenom prostoru, hoće kabinu hoće svetlo, sjajne nove police, a to je tamo retkost. Mi moramo biti okrenuti mladima , ne želimo da oni odu iz Valjeva, hoćemo da ostanu ovde u svom gradu. Zato im moramo omogućiti I takve stvari. Ljudi koji imaju lokale u tom delu grada moraju malo da se potrude I ulože u njih I zakupci isto. Grad ne može da ulaže u takve stvari, to moraju oni , ali opet kažem, planom Centra I taj deo će biti razmatran”, objašnjava Ilić.

Isti plan trebao bi da reši problem parkiranja koji je u ovom trenutku bolna tačka. “Postojala je namera da se uradi spratna garaža iza Socijalnog ,ali za sada imamo peticiju tih gradjana koji žive u zgradama oko parkinga I pitanje šta možemo da uradimo. Parkiranje je zaista problem . Gužve u saobraćaju , parkiranje , to ruži vizuelno grad. Mi imao situaciju da nam parkinzi praktično onemogućevaju zelene površine. A to je ono što nam treba. Zato se ušlo I u pregovore o izmeštanju benzinske pumpe iz centra da tu ceo taj deo uredimo na način da on bude zaista jedna oaza zelenila u samom gradu. Ta oaza nam treba. Neophodno je urediti ceo prostor na potezu od Hrama prema Tešnjaru. Dolazimo do pitanja pijace koja sigurno ne može ostati tu na način kako je to sada. Mi tu nećemo izmisliti ništa  što nigde ne postoji,  jer pogledajmo oko sebe , svuda postoje montažne pijace da tako kažem, tezge su tu prepodne ,onda se sklanjaju I imamo funkcionalan prostor za druge namene. Imamo Hram u tom delu koji je impozantan , a pogledajmo šta ga okružuje”, navodi Ilić.

 

Ipak da bi bilo šta bilo uradjeno potreban je novac. Ono što je moguće bez mnogo ulaganja jesu planski dokumenti. A u Valjevu sem onih kojima je to posao, retko se ko bavi ovom temom . Najčešće na žalost možemo videti negativnu reakciju na promene. Politika udovoljava reakcijama.

“Valjevo nije grad muzej, ovo nije mauzolej. Mladi ljudi žele da žive u uredjenom gradu , a opet kažem moramo gledati njihove potrebe jer je to budućnost. Imamo Tešnjar koji je zasebna celina I pod zaštitom je I tu moramo voditi pregovore sa ministartsvom da bar pokušamo I počnemo da rešavamo probleme Tešnjara. A ostali delovi grada moraju se razvijati, inovirati. Trg u centru je kad je izgradjen bio početak moderne pa se na njega nadovezala zgrada Uprave itd, nekada je gde su sada Trgovi Vojvode Mišića I Desanke Maksimović sve to drugačije igledalo. Možda se nekom tada ta promena nije dopala, ideja da se zatvori ulica I tu bude trg. Ali to je sada simbol grada. Pa ne možemo gledati samo ono što trenutno baš sada zadovoljava nekog pojedinca . To je jedna široka slika. Nekom smetaju zgrade, nekom se neće dopasti ideja da nešto bude uklonjeno, ali dobre promene donose dobro svima. Ne možemo robovati ličnim  navikama, ako se time budemo rukovodili onda zaista neće biti promene ni za 50 godina”, zaključuje Ilić.

Grad Valjevo 2009. godine u saradnji sa gradom Sitard-Gelenom usvojio je dokument pod nazivom Vizija grada Valjeva 2020. Gotovo ništa nije uradjeno. Vizija je ostala vizija kao mrtvo slovo na papiru. U medjuvremenu imali smo samo sanacije , bolje reći puko održavanje postojećeg. I još uvek imamo temelje nekadašnjih ideja. Sa smenama vlasti menjala su se I obećanja I gotovo uvek odustajanja od zamisli prethodnika pa makar to bila I realna potreba ili rešenje.  Izostajala je realizacija.

Da li je krajnje vreme da se zapitamo – Kako želimo da ovaj grad izgleda u budućnosti ?

 

 

 

 

13 comments on “Kako će izgledati Valjevo za 20 godina?

  1. Valjevac

    Opet se uhvatili za garazu iza Socijalnog, tih sto mesta ne bi bilo resenje ni samo za stanare zgrada, shvatite vise! Gde su planovi za garaze kod Doma zdravlja, Hrama, kod Keca… jeste li poceli da merite, crtate, nista? Samo prazna prica, svi ste vi nesposobni!

    Reply
  2. Nušić

    Grad Valjevo je, kao što na kraju teksta stoji, usvojio svoju viziju. Naravno, sa promenom vlasti 2012. od te vizije se odustalo, jer, zaboga, radili su je oni iz prethodne vlasti. I nije problem što se možda nova vlast nije slagala sa tom vizijm, već je problem što od 2012. naš grad nema nikakvu viziju svog razvoja. I u izjavi ovog člana Gradskog veća vidimo tu tešku i opasnu bezidejnost. U toj bezidejnosti i nedostatku vizije kriju se opasnosti koje nam grad svakodnevno ruže. Zato je moguće da neko ko je zadužen da nam grad izgleda uređeno u ovom tekstu zapravo sleže ramenima na pitanja o tome kako to da na sve strane niču neki čudni objekti. On sve to opravdava željom investitora koji bi, logično je, da zarade novac. Njegov posao nije da udovoljava potrebama investitora, već da čuva grad od tih investitora i njihovih poslovnih apetita. Investitori dolaze i prolaze, a grad ostaje. Ostajemo i mi u njemu da živimo. Samo je pitanje kako ćemo da živimo. Grad nije mauzolej, kako reče sagovornik, ali nije ni naftno polje na kojem se lako zarađuje novac. Kod nas balansa između ove dve krajnosti nema. Pomeren je u korist onih koji zbog profita menjaju fizionomiju ovog grada, ali, nažalost, ne na bolje. Plana nema. A i šta će nam. Još ćemo morati i da ga se pridržavamo, ne daj Bože.
    Već deset godina Grad ne zna ni šta će sa objektima koji su u njegovom vlasništvu (Dom vojske, zgrada u kojoj su bili Radio Valjevo i Napred, stara železnička stanica…), jer nema nikakvu viziju. Sve se svodi na udovoljavanje interesa investitora koji onda daju doprinos stranačkoj kasi iz koje se finansira pobeda na izborima. Grad postoji samo kao plen između dva izborna ciklusa. Nešto iz čega se izvlači, a ne ulaže. Nešto što se razvlači i rasipa, a ne čuva.

    Reply
  3. Miloš Marjanović

    besomučna gradnja svuda istih zgrada, komunalni red već sada je NULA, zagađenje, smeće…ne smem ni da pomislim kako će izgledati za 2- 3 godine a kamoli za 20 dugih godina

    Reply
  4. Baki

    U ulici Vuka Karadzica pre rekonstrukcije je bilo bar 40 parking mesta na trotoaru a sada daj Boze da ima 10 mesta.O kom parkiranju on onda prica ??
    To je bila I zona,koliko para su izbili Vidraku za taj manjak parking mesta koja se sada ne mogu koristiti a samim tim i placati?!

    Reply
  5. Нико Познат

    Biće previše novopridošlih seljaka.Na mestu jedne građanske kuće napravi se zgrada sa 20 stanova gde se doseli 20 seljačkih porodica koje donesu svoj mentalitet.I tako x100, x200, x1000.Zaposle se preko SNS a u Krušiku,
    malo švercuju polovnjake ili otvore servis za mobilne telefone.Grad je pun geaka.Prepoznaju se po govoru, ponašanju,vožnji.Šabanizacija i džiberizacija caruje.Nestao je urbani duh.
    Treba bežati odavde.

    Reply
    1. Vera

      Tacno. Najpre se prepoznaju po pritiskanju sirene u kolima na svakom cosku, da se jave svom seljaku, i pojacaju muziku uz spusten prozor.

      Reply
  6. Boban

    Pa i sad je unisteno pravi se ko kako hoce ovo je ruglo a valjevski urbanisti svi do jednog po politickoj direktivi projeltuju.Dusu je valjevo izgubilo a za 20g.to ce biti ruglo od grada.

    Reply
  7. Dragan

    Ja neznam sto se neko buni ako se zidaju zgrade. Ako imam para i hocu da zidam ko moze da me spreci? Nedate nam da zaradimo

    Reply
  8. Jovanka

    Vizija gradskog jezgra koje će biti prilagođeno novim “kadrovima” koji u gradskoj upravi nešto “rade” I stanuju na 5 min hoda od posla, do guše u kreditu, a komšije su im kontroverzni biznismeni koji mogu da plate kvadrat stana 2000eur i za svaki lični interes mogu da ih “kupe” neće doneti dobro nikome.

    Reply
  9. Srboljub

    Danasnje Valjevo ponajvise zahvaljujuci urbanistima i planu je izgubilo mnogo vise od srusenih kuca, arhitektonskog karaktera/tipa I parking prostora. Izgubilo je deo urbane strukture demografsko-socijanom promenom I pre naseljenim centrom.

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.