Danas je Veliki petak

Veliki petak  ili Strasni petak, hrišćanski je praznik, koji je prema hrišćanskoj religiji obeležen stradanjem Isusa Hrista, njegovim raspećem na časni krst i njegovom smrću za spasenje sveta.

Crkva i vernici danas se sećaju događaja koji su neposredno prethodili Hristovom Raspeću; počevši od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da Ga optuže, pa do glasnog vikanja judejskog naroda: “Raspni Ga!”; nošenja krsta kroz grad, na putu prema Golgoti; razapinjanja i praštanja dželatima rečima: “Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade”; umiranja, uklanjanja sa krsta, pomazivanja mirom, povijanja tela platnom i polaganja u grob; postavljanja straže da čuva grob da neko ne ukrade njegovo telo.

Na Veliki petak strogo se posti, a u crkvama I hramovima od danas ne zvone zvona , a iznosi se I plaštanica . Plaštanica je platno na kome je prikazano Hristovo polaganje u grob, koju vernici celivaju sve do Vaskrsa.Ona se postavlja na posebno ukrašen sto, grob Hristov, ispred oltara. Običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice provlače ispod stola na koji je položena plaštanica.

U zavisnosti od dela Srbije, na ovaj dan se boje jaja. Izbegava se drugi posao. Domaćica prvo farba jedno crveno jaje, čuvarkuću, koje će čuvati do sledećeg Vaskrsa, a prvo jaje od prethodne godine treba da se zakopa u zemlju kako bi bila plodna i donela sreću domaćinima.

Za farbanje jaja vezuju se mnoge priče. Naime, jaja su odvajkada bila simbol rađanja i pobede nad smrću – kada se ljuska slomi, iz jajeta izlazi novi život.

U kontekstu Uskrsa, bojenje jaja se prvi put pominju u 12. a u Srbiji u 16. veku. 

Postoje brojna narodna predanja o vezi sa ovim običajem. Jedno od njih, govori o stražarima koji su čuvali Hristov grob i tu jeli pečenu kokošku. Jedan od njih se stalno plašio da bi Hrist mogao da oživi, zbog čega su ga drugi stalno ismevali. U jednom trenutku su mu rekli da će se to dogoditi kada pečena kokoška koju su jeli poleti i snese crveno jaje. Tog trenutka, to se i desilo, a Hrist se uzdigao i poleteo ka nebu.

Po drugoj priči, farbanje jaja se vezuje za legendu o Mariji Magdaleni. Ona je došla u Rim da propoveda Hristovo Jevanđeljenje i stigla je i do cara Tiberija kome je na poklon donela korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo, kao kad bi bela jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: “Hristos Vaskrse”, a sva jaja u korpi postala su crvena.

Ipak, ne treba zaboraviti da se jaja  na Veliki petak farbaju u spomen na nevino prolivenu krv i vaskrsenje Hristovo. 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.