Prošlo je 15 godina od donošenja prvog Zakona o zaštiti potrošača, ali još uvek mnogo naših sugrađana ne poznaje svoja potrošačka prava niti postupak njihovog ostvarivanja.
Sa druge strane sve je veći broj trgovaca i pružalaca usluga koji su zbog brze zarade i izbegavanja poreskih obaveza skloni nepoštenoj poslovnoj praksi, naročito kada je u pitanju prodaja na daljinu koja se vrši preko društvenih mreža, na promocijama ili telefonskim ponudama.
Zbog pošiljki lošije robe od naručene, zbog nepravičnih odredaba sadržanih u ugovorima koje su neoprezno potpisali ili zbog toga što se neregistrovani (ilegalni) trgovac jednostavno izgubi – nestane, sve je više prevarenih građana koji se udruženjima potrošača i Tržišnoj inspekciji obraćaju za pomoć radi naknade pretrpljene štete.
Građani koji odluče da neku robu kupe na daljinu treba da znaju zakonske propise koji ih štite od prevara i agresivne poslovne prakse trgovaca koji su tome skloni. U prvom redu treba da utvrde identitet trgovca i njegovu poštansku ili elektronsku adresu.
Drugi uslov za bezbednu trgovinu na daljinu je da uz ugovor ili narudžbenicu potrošač zahteva propisani obrazac Izjave o odustanku od nabavke u roku od 14 dana, ukoliko iz bilo kog razloga nije zadovoljan pošiljkom ili se predomisli. Treći uslov je da od trgovca zahteva garantni list za isporučenu robu ili izjavu o saobraznosti sa zaključenim ugovorom.
Može biti da navedeni uslovi deluju komplikovano, ali bez njih je skoro nemoguće ostvariti bilo koje potrošačko pravo, čak ni uz pomoć udruženja potrošača ili inspekcijskih organa.
Jeste da trgovina na daljinu ima niz prednosti u odnosu na klasičnu kupovinu u prodajnim objektima, ali joj je neophodna efikasna samozaštita od učestalih prevara.
Dragan D. Popović, Udruženje VAPOT