Pečurke mogu biti noćna mora za laike u branju

Nema leta u Srbiji bez trovanja pečurkama. Ove godine 15 osoba iz cele Srbije javilo se u bolnicu zbog trovanja. Razlog svemu jeste nekontrolisana prodaja pečuraka, ali I loše poznavanje dvojnica.

Ova kišna godina pogodovala je rastu pečuraka pa je I valjevska pijaca poput drugih u Srbiji bila u jednom trenutku preplavljena različitim vrstama gljiva. Cen aim se kretala od 50 dinara za “kućicu” pa I manje do 700 dinara za kilogram u zavisnosti od vrste pečurke.
Najveći broj trovanja u Srbiji ove godine usledio je zbog pogrešno ubrane “jajčare” odnosno, gradjani su umesto nje brali zelenu pupavku praktično dvojnicu ove pečurke. Da biste se otrovali ovom pečurkom potrebno je I manje od 20 grama.
Predsednik Gljivarskog društva u Valjevu Dragić Tomić već godinama ukazuje na greške koje se dešavaju.
“Umesto jestive zelene zeke, vrlo lako se može ubrati zelena pupavka. Česta, kobna zamena su i divlji šampinjoni i pupavka, koji su isti kada se pogledaju odozgo. Ali, pupavka uvek ima bele listiće, a šampinjoni nikada nemaju bele već su u mladosti oni prvo rozikasti, a sa starošću polako tamne i budu kao čokolada. “Mešaju” se i jestiva sunčanica koja je paperjasta, dok je njoj slična pupavka čvršća i više glatka. Za razliku od pupavke, sunčanica ima prsten. Rudnjača koja je jestiva, pak, meša se sa ušiljenom otrovnom pupavkom. Za one koji ne znaju, veoma rizične su biserke jer se lako mogu zameniti sa vrlo otrovnim panterovkom. Kod panterovke, međutim, meso je uvek belo, dok kod biserke pocrveni. Jestive lisičarke rastu ispod lišća, dok slične otrovne zavodnice, kojima je takođe bilo nekoliko poslednjih trovanja, rastu busenasto na panjevima”, objasnio je Tomić novinarima.
Po njegovim rečima gljivom će se teško otrovati početnik u branju zbog povišenog stepena opreza I oni koji gljive poznaju , ali se takvi slučajevi beleže kod berača koji uvek beru gljive na istim mestima verujući da su svake godine iste. On objašnjava da se lako može desiti da jedne godine na jednom mestu gljive budu jestive , a sledeće već otrovne.
U prodaji u domaćim marketima mogu se naći šampinjoni I bukovače dok se ostale vrste pečuraka bar u Valjevu kupuju na pijaci. Najveći broj prodavaca zapravo nikada e vrši proveru ubranih gljiva u Gljivarskom društvu niti kod drugih stručnih lica već se uzdaju u sopstveno poznavanje ove šumske poslastice. Tu prodaju godinama unazad niko ne kontroliše pa ne postoji ni garancija da su gljive koje ste kupili zapravo jestive.
“Gljive u Srbiji su, naime, zakonom potpuno neregulisano područje, od toga ko može da ih skuplja i ko kontroliše ubrane gljive, do toga ko može da ih prodaje na pijaci. Prodaju gljiva može da spreči samo komunalna inspekcija ako prodavce uoči na mestu koje nije dozvoljeno za trgovinu, dok za berbu gljiva nije nadležna nijedna inspekcija. Neophodno je zato sistemsko uređenje, kao što je, na primer, prodaja sira i kajmaka”, navodi Tomić.

Gljive nisu bezazlena priča I na žalost neki slučajevi trovanja završavaju se smrtnim ishodom. Tako se trenutak uživanja u pečurkama pretvori u crnu priču. Kako bismo to sprečili neophodno je proveriti ubrane gljive kod onih koji ih poznaju I koji su sposobni da razlikuju jestive od njihovih otrovnih dvojnica. Adresa za sve je Gljivarsko društvo Valjevo I ozbiljna edukacija kod za to kvalifikovanih lica.

S.V.

Nema leta u Srbiji bez trovanja pečurkama. Ove godine 15 osoba iz cele Srbije javilo se u bolnicu zbog trovanja. Razlog svemu jeste nekontrolisana prodaja pečuraka, ali I loše poznavanje dvojnica.

Ova kišna godina pogodovala je rastu pečuraka pa je I valjevska pijaca poput drugih u Srbiji bila u jednom trenutku preplavljena različitim vrstama gljiva. Cen aim se kretala od 50 dinara za “kućicu” pa I manje do 700 dinara za kilogram u zavisnosti od vrste pečurke.
Najveći broj trovanja u Srbiji ove godine usledio je zbog pogrešno ubrane “jajčare” odnosno, gradjani su umesto nje brali zelenu pupavku praktično dvojnicu ove pečurke. Da biste se otrovali ovom pečurkom potrebno je I manje od 20 grama.
Predsednik Gljivarskog društva u Valjevu Dragić Tomić već godinama ukazuje na greške koje se dešavaju.
“Umesto jestive zelene zeke, vrlo lako se može ubrati zelena pupavka. Česta, kobna zamena su i divlji šampinjoni i pupavka, koji su isti kada se pogledaju odozgo. Ali, pupavka uvek ima bele listiće, a šampinjoni nikada nemaju bele već su u mladosti oni prvo rozikasti, a sa starošću polako tamne i budu kao čokolada. “Mešaju” se i jestiva sunčanica koja je paperjasta, dok je njoj slična pupavka čvršća i više glatka. Za razliku od pupavke, sunčanica ima prsten. Rudnjača koja je jestiva, pak, meša se sa ušiljenom otrovnom pupavkom. Za one koji ne znaju, veoma rizične su biserke jer se lako mogu zameniti sa vrlo otrovnim panterovkom. Kod panterovke, međutim, meso je uvek belo, dok kod biserke pocrveni. Jestive lisičarke rastu ispod lišća, dok slične otrovne zavodnice, kojima je takođe bilo nekoliko poslednjih trovanja, rastu busenasto na panjevima”, objasnio je Tomić novinarima.
Po njegovim rečima gljivom će se teško otrovati početnik u branju zbog povišenog stepena opreza I oni koji gljive poznaju , ali se takvi slučajevi beleže kod berača koji uvek beru gljive na istim mestima verujući da su svake godine iste. On objašnjava da se lako može desiti da jedne godine na jednom mestu gljive budu jestive , a sledeće već otrovne.
U prodaji u domaćim marketima mogu se naći šampinjoni I bukovače dok se ostale vrste pečuraka bar u Valjevu kupuju na pijaci. Najveći broj prodavaca zapravo nikada e vrši proveru ubranih gljiva u Gljivarskom društvu niti kod drugih stručnih lica već se uzdaju u sopstveno poznavanje ove šumske poslastice. Tu prodaju godinama unazad niko ne kontroliše pa ne postoji ni garancija da su gljive koje ste kupili zapravo jestive.
“Gljive u Srbiji su, naime, zakonom potpuno neregulisano područje, od toga ko može da ih skuplja i ko kontroliše ubrane gljive, do toga ko može da ih prodaje na pijaci. Prodaju gljiva može da spreči samo komunalna inspekcija ako prodavce uoči na mestu koje nije dozvoljeno za trgovinu, dok za berbu gljiva nije nadležna nijedna inspekcija. Neophodno je zato sistemsko uređenje, kao što je, na primer, prodaja sira i kajmaka”, navodi Tomić.

Gljive nisu bezazlena priča I na žalost neki slučajevi trovanja završavaju se smrtnim ishodom. Tako se trenutak uživanja u pečurkama pretvori u crnu priču. Kako bismo to sprečili neophodno je proveriti ubrane gljive kod onih koji ih poznaju I koji su sposobni da razlikuju jestive od njihovih otrovnih dvojnica. Adresa za sve je Gljivarsko društvo Valjevo I ozbiljna edukacija kod za to kvalifikovanih lica.

S.V.