Srbijanka ili „Nova Srbijanka“, sad je manje važno. Ovog preduzeća više nema bar u smislu poslovanja. Da je privatizacija stavila svoj venac na grob Srbijanke, svima je jasno, ali da li je „raku“ kopalo i neko drugo preduzeće, svojevremeno čuveno „Jugovoće“?
Srbijanka je godinama bila nosilac razvoja valjevske poljoprivrede , privrede i perjanica voćarstva . Verovali ili ne u ovoj fabrici je 1960 godine bilo 1040 zaposlenih. Ipak ova fabrika završila je neslavno u procesu privatizacije. Bugarska kompanija “Medija svjat“ je 2007. godine za četiri miliona evra kupila “Srbijanku“, da bi već 2012. nad “Novom Srbijankom“ bio pokrenut stečaj. Ali da li je Srbijanka i pre privatizacije imala problema u poslovanju? Oni koji su tamo zaradili bar jednu platu reći će da o mnogo čemu nisu znali, a oni koji su znali nisu o tome voljni da govore.
Namera da se razvoj voćarstva i poljoprivrede pospeši uopšte na nivou Opštine Valjevo realizovana je krajem devedesetih godina osnivanjem preduzeća „Jugovoće“. Ovo preduzeće osnovali su nekadašnja ‘Beogradska bankarska grupa’, NIS, ‘Jugopetrol’, ŽTP ‘Beograd’, PTT i ‘Telekom Srbija. Za direktora postavljen Mihailo Milutinović sadašnji direktor Filijale za zapošljavanje , zamenik predsednika Skupštine i predsednik Komisije za praćenje javnih naavki Grada Valjeva.
„Jugovoće“ se nije bavilo preradom voća , ali je radilo otkup. Posao sa malinom bio je za ovo preduzeće više nego isplativ sobzirom da je u jednom trenutku „Jugovoće“ otkupilo 5500 tona maline. Malinu je otkupljivala i Srbijanka. Način poslovanja najbolje je objasnio svojevremeno Čedomir Đurđević, direktor „Srbijanke“, rekavši da je i tu je bilo velikih problema jer je, recimo, „Tadašnja direkcija fabrike kupovala je malinu po 46 dinara, a prodavala je firmi „Jugovoće“ po 33 dinara – što je besmisleno“, rekao je Djurdjević.Po njegovim rečima tada u ceo biznis umešale su se i neke privatne firme jer je posao sa malinama vrlo unosan i isplativ.
Već 2001. godine Srbijanka se našla u nezavidnoj situaciji . Mediji su tada preneli upravo slučaj saradnje sa preduzećem Jugovoće .“Nezavidnoj situaciji u kojoj se ovo preduzeće nalazi najviše su kumovale zloupotrebe nekadašnjeg rukovodstva, oko kojih se još uvek u valjevskom Opštinskom sudu vodi spor, ali i poslovi sa koncernom ‘Jugovoće’ koji su pod okriljem bivše vlasti osnovali. Samo tokom prošlogodišnje kampanje otkupa malina ‘Srbijanka’ je u poslovima sa ‘Jugovoćem’ stekla višemilionski gubitak, jer je ne po zakonima tržišta, već prema partijskim direktivama malinu otkupljenu za 46 dinara po kilogramu ‘Jugovoću’ ustupila po ceni od 33 dinara“ objavljeno je 29. 09. 2001. godine.
„Jugovoće“ poslovalo je i sa zemljoradničkim zadrugama koje nisu mnogo bolje prošle od Srbijanke. Primera radi ZZ Pecka koja je bila u sistemu „Jugovoća“ došla je u ozbiljne probleme zbog ove saradnje . Kako je tada izjavio medijima direktor Zemljoradničke zadruge Pecka Živojin Plavšić malinu je plaćao po 43 dinara ,a priznali mu cenu od 33 dinara.“Jugovoće“ nije bilo na gubitku, ali Zadruga jeste.
Za vrhunsko poslovanje „Jugovoća“ javnost je čula još jednom u slučaju ŽTP Beograd . „Sporan je Ugovor o zajedničkom otkupu voća nekadašnjeg ŽTP Beograd i „Jugovoća“ iz Valjeva. Ovim zajedničkim poslom „Železnice“ su, kako je procenjeno, pretrpele štetu od 3,3 miliona ondašnjih maraka“, objavio je list „Blic“ svojevremeno.
Iako su u crno zavijeni mnogi poslovni saradnici ovog preduzeća tadašnji direktor Milutinović u izjavi medijima tvrdio je da je za sve kriva cena maline da zbog politike firma ne radi i da nema para.
Činjenica da „nema para“ dovela je do toga da je 2010. godine „Jugovoće“ u jednom danu odlukom Narodne banke Srbije sa još 632 preduzeća , zbog blokade računa duže od tri godine otišlo u stečaj.
Milutinović se više po ovom pitanju nije oglašavao, a u javnosti se Jugovoće još jednom pominjalo i to u slučaju afere kradje novca iz automobila.
Po starom dobrom običaju „puj pike ne važi“, zbog problema u kojima se našla Srbijanka kao mnogo veće preduzeće malo je javnost obratila pažnju na ono što je trebalo da bude uzdanica razvoja i okosnica poljoprivrede u valjevskom kraju , „Jugovoće“.
Kako je prošla Srbijanka, nije tajna. Kako žive i kako postoje nekada uspešne Zemljoradničke zadruge i to je najpre poljoprivrednicima poznato. Sad grad razvija poljoprivredu „ubrizgavajući“ novac kroz direktne subvencije poljoprivredniku. Ali kroz pomenute napore teško se dolazi do ključnih rezultata jer se sve davno još počelo osipati. A i posle slučaja „Jugovoća“ teško u narodu prolazi priča o postamentima razvoja.
Gde je završio novac za koji je oštećena Srbijanka, Zemljoradničke zadruge odnosno sami poljoprivrrednici pa i ŽTP Beograd na kraju, javnost nije saznala. Ali to što javnost ne zna ne znači da ne zna niko. Zna, samo se ćuti. Još neko vreme.
S.V.