Dok grad finansijski ove godine podržava 18 privredno turističkih manifestacija po broju poseta svaku od njih nadmašuju tradicionalni vašari. Vašari su poslednjih godina posebno postali popularni medju mladjom valjevskom populacijom.
Vašar ili sajam je oblik narodnog okupljanja. Stariji naziv je panađur, piše u Vikipediji I dodaje da je osnovna svrha vašara bila da seljaci kupe neophodne stvari u vreme dok nisu postojale prodavnice u današnjem smislu. Obično se dešava u doba nekog crkvenog praznika (Crveno slovo) kada nije dozvoljeno raditi i najčešće se dešava na nekom ravnom terenu – često u porti obližnje crkve ili manastira, čime se celom događanju daje određena doza ozbiljnosti i društvene prihvaćenosti. Vašar je toliko važan događaj da su svi veći vašari u Srbiji evidentirani čak i u crkvenom kalendaru. Učesnici zajednice – sela – varošice gde se dešava vašar se tog dana svečano oblače. I raspoloženje je svečano.
Nekada način da se predahne od teškog rada I povod za okupljanje I zabavu svakako jesu bili vašari I za ove dogadjaje postoji I niz običaja u narodu, amjedan od njih je da se ranije smatralo da ukoliko devojka krene da izlazi na vađare da je praktično time obelodanila da je za udaju. Sada u eri informatičkog društva kada snimci sa tih istih vašari bivaju postovani na interent onog trenutka kad se dodje do Wi-Fi teško je objasniti zašto su I dalje toliko popularni. Sada kada postoje dani za izlaske I bezbroj kafića , restorana I kafana ovi dogadjaji ponovo beleže porast u broju poseta.
U Valjevskom kraju najpoznatiji je svakako vašar u Jovanji , Valjevskoj Kamenici I Leliću , a sve više na zamahu dobija I Ilindanski u samom gradu. Za vašar u Jovanji gotovo se odomaćio izraz “Exit u Jovanji” jer svake godine okuplja sve veći broj ljudi. Šatre na sve strane bez posebne tematske celine kao što je to recimo slučaj u Guči gde je u centru pažnje truba, ića I pića u izobilju I to po povišim cenama , igračice u kavezima,igračice u bazenčićima, pevačice, slika je u nekoliko reči svakog od pomenutih vašara. U jednom trenutku na internetu su se mogli pronači snimci devojaka koje igraju u korpi traktora na senu ili se “tuku” u dećijem bazenčiću.
Da su gradjani najviše zainteresovani upravo za dešavanja izmedju prodajnih tezgi I pod šatrom svedoči podatak da je na nedavno održanim Petrovdanskim danima u Kamenici kulturno umetničkom programu prisustvovalo par stotina ljudi , a da je nakon toga Kamenica bila pretesna u večernjim satima da primi I hiljade onih koji su došli baš na vašar.
Kod nas se svetkuju I maline I kupine, gljive , lekovito bilje, verski praznici ili pak samo promocija odredjenog geografskog dela primera radi planina Medvednik, Divčibare, njih finansira ili organizaciono pomaže grad. S jedne strane dakle, imamo pokušaj da se kultivisanim manifestacijama koje grad finansijski podržava pridobije pažnja javnosti, a sa druge potpuno razuzdanu varijantu pez posebnog povoda.Provod do jutarnjih sati bez kontrole komunalne policije I radnog vremena.
Za vašar se I o vašaru jedno vreme govorilo pogrdno I ironično I oni su gotovo na trenutak nestali , ali su se ponovo vratili I deo su naše realnosti. Bez namere da se o vašarima govori ružno možda nije loše da se neko konačno pozabavi ovim fenomenom I istraži šta je to što posebno mlade ljude privlači ovakvim svetkovinama. Možda razlog nije u njima već je razlog nastajao I nastaje iz sasvim drugog ugla , a to je način života , potpuno pomeranje vrednosti I vrednovanje marginalnih stvari , veličanje subkulture , kiča, šunda.
Ukoliko smo kao društvo dozvolili da Parovi I Farma budu deo naših života pa I da nam deca odrastaju uz ove sadržaje možda ne bi trebalo da se čudimo što su nam se sa ajfonom u džepu deca zaputila pod šatru u kojoj polugola pevaljka sriče hitove od prethodnog dana.
Možda smo se toliko ubrzali u trci za dinarom da nismo ni premetili da su stvari otišle predaleko. Stariji Valjevci tvrde da ovi sadašnji vašari I ne liče na one nekadašnje pa ni povod im nije isti . Ih nekad je u Valjevu u samom gradu vašar trajao tri dana. Tad sam prvi put videla onu kacu sa motoristom, ringišpili , šećerna vuna. Trgovalo se na veliko , nije bilo načina da se ono što se iznese na tezgu ne proda. To je bila retka prilika da se ljudi tako susretnu sa svih strane , prodaju robu, druže se , razgovaraju pa I popiju. I tad je toga bilo , ali nije pod šatrom bilo dece”, priča vremešna Valjevka S.M .
Pod šatrom nije bilo dece….
S.V.