„U našem okrugu svake godine se osuši više stotina stabala divljih trešanja, a razlog je skidanje kore za pravljenje petrovdanskih lila“tvrdi Ekološko-šumarska asocijacija „Ekošum“.
S obzirom da je jedan od ključnih običaja vezanih za praznika Petrovdan pravljenje i paljenje lila ova Šumarska asocijacija još jednom je obavestila javnost u štetne posledice skidanja kore divlje trešnje.
“U sam značaj običaja nećemo ulaziti, ali očuvanje nekih lepih običaja sigurno nije loša stvar pa predlažemo da se običaj nastavi paljenjem slame, šaše ili luča a nikako skidanje kore sa stabala divlje trešnje, niti paljenjem guma….Predlažemo i da se umesto mladih stabala hrasta i cera za badnjake seku grane odraslog cera, uz dozvolu stručnjaka“, kažu u ovoj Asocijaciji.
Koliko je divlja trešnja značčajna u celoupnom ekosistemu po podacima koje dostavlja ova Asocijacija divlja trešnja je u Evropi zakonom zaštićena vrsta i svrstava se u medonosne biljke, služi kao podloga za kalemljenje sorti trešanja i višanja. Drvo joj je cenjeno i u industriji nameštaja, pa joj je značaj sve veći ako se uzme u obzir da ima brz prirast. Kao primešana vrsta u četinarskim šumama popravlja zemljišne uslove s obzirom na to da ubrzava raspadanje četina i smanjuje kiselost zemljišta….. i puno je još razloga zašto divlju trešnju moramo čuvati….
Paljenje lie je običaj odavnina , a poslednjih dana videlo se i vrlo unosan posao za one kojii ih prodaju. RTS je preneo i izjavu jednog od prodavaca koji kaže da je napravio ni manje ni više nego 1400 lila. Koliko je kore divlje trešnje bilo potrebno za to ne navodi se posebno