Apelacioni sud je uslovno osudio direktora „Jablanice“ Ljubomira Mačkovića na 10 meseci zatvora zbog neplaćanja poreza od preko sedam miliona dinara. Nekada veliko gradjevinsko preduzeće sada je mrtvo slovo na papiru čijem je propadanju kumovala država kroz zakon o privatizaciji. Kumstvo državu koštalo prilično oko 100 miliona osnovnog duga , a po pričama iz tog vremena neko je od kuma dobio i brod.
Dok u Valjevu koga god da upitate o privatizaciji „Jablanice“ svi sležu ramenima pravosudni organi i dalje se bave pojedincima koji su bili na ovaj ili onaj način umešani u privatizaciju ovog preduzeća . List Alo prenosi da je Apelacioni sud u Beogradu uslovno osudio direktora valjevskog preduzeća „Jablanica“ Ljubomira Mačkovića na 10 meseci zatvora zbog neuplaćivanja poreza po odbitku od preko sedam miliona dinara.Istom odlukom izrečena mu je i novčana kazna od 10.000 dinara, kao i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od godinu dana. Ova odluka je doneta posle drugostepenog pretresa i njom je usvojena žalba tužioca i preinačena presuda Osnovnog suda u Valjevu, kojom je Mačković bio oslobođen optužbi.
GP Jablanica koja je radove izvodila i van Srbije , ali i nekadašanje Jugoslavije, a za spomenik u Valjevu ima objekte koji odavno imaju drugog vlasnika. Naime ovo preduzeće je 2004. godine kupila na aukciji firma „MBR“ iz Mladenovca. U godinama nakon kupovine mediji su izveštavali da je putem transakcija među povezanim firmama i prodaje nekretnina upravna zgrada „Jablanice“ površine od oko 1.450 kvadratnih metara, prodata požarevačkom „Cobestu“, čiji je suvlasnik „MBR“. Ubrzo je osnovana nova firma pod nazivom „Jako gradnja“ u koji je uložen nenovčani kapital u vrednosti od 558 hiljada evra, koji je činio samački hotel „Jablanica“ sa 105 kreveta i restoranom sa 120 mesta.Upravnu zgradu i hotel potom je, u martu 2007. godine, za 90 miliona dinara kupio valjevski privrdnik Vidoje Vujić, dok je „Jako gradnji“ u aprilu prodat „Jablaničin“ pogon u prigradskom naselju Gorić.Agencija je raskinula ugovor o kupoprodaji 26. decembra 2007. godine „zbog neispunjenja obaveza kupca“, a 4. januara 2008.donela i rešenje kojim je kapital „Jablanice“ prenet Akcijskom fondu Srbije. Sada je 65,44 odsto kapitala te fabrike u vlasništvu Akcijskog fonda Srbije, „MBR“ Mladenovac ima 6,55 odsto, a mali akcionari preostalih 28,01 odsto akcija.Od kraja 2004. kada je „Jablanicu“ kupio MBR iz Mladenovca, do januara 2008. kada je Agencija poništila privatizaciju, imovina je potpuno raskrčmljena, ali su državne kontrole, i pored vapaja zaposlenih, utvrdile da su transakcije koje je bivši vlasnik sklapao sa povezanim firmama bile ispravne. Radnici „Jablanice“, pošto su se obreli na evidenciji Službe za zapošljavanje, tužili su za neisplaćena potraživanja, ali im ništa ne vredi kada je bivši vlasnik rasprodao svu imovinu.
Apelacioni sud sada uslovno je osudio vlasnika Ljubomira Mačkovića za neplaćanje poreza u iznosu od 7.195.950,82 dinara uzimajući u obzir okolnosti da se radi o starijem licu , teških porodičnih prilika te i da je proteklo odredjeno vreme od izvršenja ovog krivičnog dela.
Svojevremeno je za Vamediu Žarko Kovač zamenik gradonačelnika izjavio da je do vlasnika nemoguće doći jer niko ne zna gde je , a potrebno je jer grad je zainteresovan za proširenje industrijske zone i medju tim mogućnostima je i imovina nekadašnje „Jablanice“ u Goriću.
Kovač je tada rekao i da gradu takodje pravi problem imovina na Divčibarama jer je grad 80 – tih godina preneo zemljište iz svog vlasništva na „Jablanicu“ u samom centru Divčibara što umnogome u novonastaloj situaciji stvara probleme gradu u pogledu uredjenja tog dela Divčibara.
U celu priču dodatno se „upetljao“ i zakon o restituciji u okviru kog vlasnici traže vraćanje imovine medju kojima je i zemljište u Goriću.
Svojevremeno je priču o isisavaju kapitala iz ovog preduzeća pratila i vest o tome da su novi vlasnici kupili i brod koji se zvao Požarevac, ali ova informacija nikada nije potvrdjena.
Bilo kako bilo, slučaj privatizacije „Jablanice“ samo je jedan od nesrećnih primera privatizacija u Valjevu po kom su ugašena mnoga preduzeća. Ostaće zapisano da je država imala razumevanja za vlasnika u pogledu neispunjavanja uslova privatizacije pa i neplaćanja poreza , ali ista država nije imala razumevanja za radnike Jablanice kojih je po nekim podacima bilo oko 300 , a koji su ostali „kratkih rukava“ za ono što im je po zakonu pripadalo.
Možda je presuda Apelacionog suda bruka za pravosudje ,ali naspram drugih brukanja u vezi privatizacije ova presuda sada izgleda bezazleno mala.
S.V.