U mnoštvu pojmova koji su novijeg datuma, sve češće se spominju nazivi „potrošač“ i „civilno društo“. I pored toga što zvuče poznato, njihovo potpuno značenje blisko je malom broju naših građana.
Prema Zakonu o zaštiti potrošača, potrošač je fizičko lice, osoba koja za svoje ili porodične potrebe kupuje proizvode ili koristi usluge na tržištu maloprodaje. Tako shvaćen pojam „potrošač“ odnosi se na sve građane, jer svi smo mi potrošači nezavisno od drugih ličnih osobina.
Prilikom kupovine „kućnih potrepština“ potrošač ostvaruje neposredni kontakt sa trgovcem ili davaocem neke usluge, pri čemu ponekad dođe do spora (potrošački spor) koji ne retko nije u mogućnosti da reši sam, jer je, opet po definiciji, ekonomski slabija strana od trgovca sa kojim je u sporu.
Dugo vremena oštećeni potrošači obraćali su se za pomoć tržišnoj ili nekoj drugoj inspekciji, ponekad i policiji. Takva praksa nije bila delotvorna jer postupajući inspektor nema ovlašćenje da arbitrira koja strana u sporu jeste, a koja nije u pravu. Spasonosno rešenje za potrošače je ustavna i zakonska mogućnost da se dobrovoljno organizuju u svoja udruženja koja će im pružiti praktičnu, a po potrebi i pravnu pomoć kroz posredovanje (medijaciju) u potrošačkom sporu.
U Srbiji je taj trend prihvaćen posle 2000-te godine i od tada je nastalo oko 50 udruženja potrošača povezanih u četiri nacionalna saveza. Na području grada Valjeva deluju dva udruženja i to: Organizacija potrošača Valjeva (OPV) nastala 2008. godine i Udruženje valjevskih potrošača (VAPOT), osnovano u martu ove, 2015. godine.
Kao nevladine, nestranačke i dobrovoljne organizacije građana, udruženja potrošača objektivno pripadaju „ostatku“ društva, odnosno civilnom sektoru. Dok je u ekonomski i društveno razvijenijim državama taj sektor institucionalizovan (ozakonjen) i vema snažan, u Srbiji je on tek u fazi nastajanja. Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa civilnim društvom objavila je u martu ove godine nacrt Strategije za podsticajno okruženje za razvoj civilnog društva za period 2015-2019. godine. O tom dokumentu javna rasprava još uvek traje, a dostupan je korisnicima Interneta na adresi: http://strategija.civilnodrustvo.gov.rs/.
Nacrtom Strategije civilno društo se definiše kao društveni prostor za dobrovoljno i autonomno delovanje građana, njihovih udruženja i fondacija organizovanih radi ostvarivanja zajedničkih (privatnih) ciljeva i interesa koji nisu izričito zabranjeni Ustavom i zakonom. Zaštita prava i ineresa građana kao potrošača svakako jeste zajednički cilj koji oni mogu efikasno da ostvare uz pomoć svojih udruženja. Upravo zbog toga takva udruženja jesu deo civilnog društva – ni vladina, ni stranačka, već čisto građanska.
Dragan D. Popović
Udruženje VAPOT