Ukoliko bi grad nakon što se „opekao“ sa robnim rezervama u živoj stoci odlučio da ponovo oformi robne rezerve , ali ovoga puta u namirnicama pitanje je i gde bi to bilo skladišteno? Preduzeće Vega koje je uzelo u zakup jedini gradski magacin izrazilo je nameru da isti otkupi.
Poplava u Valjevu nam je pokazala da na paštetu i konzerve moramo čekati kamion iz Beograda . Ako se dogodi situacija kao što je bila pa Valjevo bude „odsečeno“ od ostatka Srbije taj kamion se mora i pričekati. U situaciji kada prošlost opominje i kaže da nas je zadesila svaka moguća elementarna nepogoda razumljivo je da neko u ovom gradu razmisli i o tome na koji način gradjanima može biti pružena urgentna pomoć.
Država Srbija to radi po ugledu na druge zemlje u svetu reagujući robnim rezervama , ali ne i Valjevo.Ipak zamenik gradonačelnika Žarko Kovač kaže da će odluka o robnim rezervama biti doneta do kraja ove ili početkom sledeće godine. „Izmenom zakona o vanrednim situacijama mi smo kao grad obavezani da moramo imati odredjenu količinu namirnica kao što su brašno , šećer, ulje i slično. i odluka o tome će biti doneta ili do kraja ove godine ili početkom sledeće. Tačno je da se ranije nije dobro razmišljalo po pitanju robnih rezervi i da su neke stvari pogrešno sa stanovišta robnih rezervi uradjene. To što smo podelili stoku seljacima je sjedne strane dobro podigli smo značajno stočni fond , ali za robne rezerve to nije dobro jer nismo mogli time da reagujemo kad je bilo potrebno“, navodi Kovač.
Naime podaci pokazuju da je Valjevo nekada imalo pored namirnica i čak šest objekata posebno zidanih u valjevskim selima čija je namena bila skladištenje robnih rezervi. Po saznanjima Vamedie svi ti objekti volšebno više nisu u vlasništvu grada , a ne postoji ni podatak da je u njima ikada bilo šta skladišteno. Činjenice pokazuju da je od 1997. godine konstatovano da robne rezerve gotovo i da nepostoje . Takvo stanje potrajalo je do 2001 godine kada se i zvanično konstatuje da grad ne raspolaže robnim rezervama. Ipak ni te 97. godine niti 2001. godine niko od nadležnih organa nije se bavio činjenicom da je grad tada Opština Valjevo praktično oštećena za vrednost tih robnih rezervi. Nije poznato ni da je bilo pozivanja na odgovornost. Kovač objašnjava da je u par navrata Republika prisvajala neke objekte , a da o tome nije ni obaveštavala grad pa i da su pojedina lica neke objekte kupili u Beogradu , a objekti su u Valjevu.
Grad Valjevo 2004. godine oformio je Direkciju za poljoprivredu i robne rezerve koja je praktično poslovala pod okriljem Gradske Uprave . Kupuju se i zanavljaju namirnice , a zbog kako je tada rečeno nemanja adekvatnog prostora za skladištenje 2010 godine grad donosi odluku da magacin da pod zakup , a robne rezerve u namirnicama rasproda. Ostaje samo čuvanje mesa u živom . Zbog lošeg čuvanja nadležni su naložili da ta roba bude prodata i to je i učinjeno po nižim cenama jer nije odgovarala po svom kvalitetu HTD-u Vujić.Tako dobijen novac iskorišćen je za nabavku stoke. Direkcija nikada nije raspolagala magacinom za tu robu već je samo trenutno koristila postojeći gradski magacin koji je odlukom grada izdat preduzeću Vega. Magacin se nalazi na adresi Vojvode Mišića 50 i na mesečnom nivou odlukom grada i nakon konkursa na koji se javilo samo jedno preduzeće došlo se do zaključenja ugovora neposrednom pogodbom koji predvidja visinu zakupa po 186 dinara po kvadratu. Sam magacin ima 410,16 kvadrata i oglas za njegovu prodaju raspisivan je u dva navrata. Mesečni zakup iznosi 77 110 dinara i visina zakupa se uskladjuje sa rastom cena na malo.
Ovih dana može se čuti da je pomenuto preduzeće koje je sada u svojstvu zakupca izrazilo nameru da predmetni magacin otkupi od grada. Odluka o prodaji nije doneta niti je takav oglas objavljen I sve je u formi razmatranja situacije . “ Mi kao grad nemamo magacin za robne rezerve, postoji suvlasništvo u jednom magacinu u Belom polju gde smo pokušali da razgovaramo sa Vojskom Srbije , ali nismo dobili konačne odgovore . Mi moramo u slučaju robnih rezervi ili da adaptiramo neki prostor koji posedujemo u tu namenu ili da pokušamo da uz instrukcije ministarstva praktično sklopimo ugovor sa nekom trgovinom da moraju imati na stanju u skladištu odredjene količine za nas obavezujućih namirnica. I naravno možemo da iznajmimo neki magacin od privatnih lica I plaćamo zakup. Svako ima pravo da izrazi nameru neku ili da uputi gradu zahtev , a grad to razmatra.Ako postoji zahtev za otkup grad to mora da zamotri to je obaveza, a da li će pozitivno da reši ili neće to je već drugo pitanje”, kaže Kovač.
Do danas je ostalo nerazmljivo zašto grad 2010. godine nije uredio jedini magacin kojim raspolaže već se odlučio da namirnice rasproda , a magacin izda? Tek će biti otvoreno pitanje rezonovanja ukoliko se postojeći magacin proda , a grad dovede u situaciju da prostor negde iznajmljuje. “Dvadeset godina mi imamo taj problem sa robnim rezervama I mislim da je krajnje vreme da taj problem rešimo. Ako bude bilo moguće da sklopimo ugovore sa trgovinama onda nam magacin nije potreban , ako ne, jer još uvek ne znamo o kojim količinama tačno govorimo, onda moramo tražiti drugo rešenje “, kaže Kovač.
S.V.