Gradonačelnik Valjeva Stanko Terzić u slavskom govoru posebno se osvrnuo na socijalna davanja grada Valjeva. U pitanju je praktično održavanje postojećih usluga koje su bile predvidjene Strategijom socijalne zaštite koja je istekla 2012. godine . Novu Strategiju nemamo i upućeni tvrde zbog toga ne možemo da konkurišemo projektima kod EU. Empatija ? Dokazano – ne hrani!
Nesumnjivo da je uspeh u vremenu krize održati usluge socijalne zaštite i kroz različite oblike finansiranja razvijati neku uslugu ili podržavati nekakvu aktivnost. Sve postojeće aktivnosti grada na tom polju finansiraju se iz budžeta , a na osnovu Odluke o socijalnoj zaštiti. Gradske vlasti tvrde da imamo sve manje novca te i da bi nesebično pomagali gradjanima i više kada bi novca bilo dovoljno. Logično pitanje koje je Vamedia postavila bilo je – Zašto nemamo projekte i ne konkurišemo sa njima kod EU?
Odgovor upućenih bio je da grad nema Strategiju socijalne zaštite jer je stara istekla 2012. godine .
Naime da bi grad konkurisao kod EU sa projektima iz ove oblasti mora imati usvojenu Strategiju iz koje proizilaze Akcioni planovi. Time se praktično potvrdjuje da grad ima nameru da razvija neku uslugu , aktivnost. Ovu Strategiju usvaja Skupština što je za EU pokazatelj da postoji namera grada za razvijanje odredjene oblasti. Istovremeno najveći deo konkursa koji se realizuju preko EU zapravo podrazumevaju da nakon prestanka finansiranja od strane EU , grad samostalno nastavi da finansira istu uslugu. Grad bi za to morao da ima Strategiju i planove kako bi se prešlo na budžetiranje. Ipak Strategije već skoro četiri godine nema .
Gradonačelnik Terzić zatražio je od gradjana veći stepen saosećajnosti i razumevanja, ali možda ne bi bilo loše da gradinačelnik zatraži od svojih saradnika donošenje Strategije . Za ovu aktivnost biće potrebno da se i sam angažuje u smislu formiranja radnog tela koje će Strategiju i napisati. Možda ne bi bilo loše ni da se preispita odluka o narodnoj kuhinji za koju je ove godine izdvojeno manje novca nego prethodne pa da iz saosećanja grada prema onima koji nemaju doda na tužni spisak još lica koja čekaju mesto ili omogući obrok vikendom. Možda…
Možda da smo umesto 42 miliona za sportske klubove koji se već finansiraju od članarina izdvojili 41 milion, a taj jedan pridodali kuhinji ? Možda bismo tada govorili o saosećanjima na jedan drugačiji način .
Ovako kako stvari stoje , možemo do mile volje za doručkom i večerom zaista samo da saosećamo sa onima koji imaju samo jedan obrok dnevno i izgleda ništa više ! Empatija ne hrani , konkretno činjenje je već nešto drugo.
S.V.