(Ne)informisanje po veoma niskoj ceni

imageGrad Valjevo u ovoj godini projektno će finansirati medije sa 3,5 miliona dinara. Verovali ili ne grad još veruje da se za ovaj novac mogu dobiti kvalitetni projekti koji će unaprediti informisanje pa i život šire društvene zajednice, a da ne govorimo o tome da grad ne pravi razliku izmedju oglasa i vesti.

Lokalne samouprave obavezane su zakonom da izdvoje neka sredstva za medije i isključivo projektno finansiranje istih, ali zakon ne navodi koliki bi to obavezujući procenat finansiranja u odnosu na gradski budžet bio. Valjevski mediji i ove godine tako će se naći na margini finansiranja sa lepim željama o podršci novinarstvu od koje se očito ne živi. kako su to mediji podržani?
Ukoliko se pogleda budžet može se videti da je vrlo vešto tamo napisano da su izdvajanja za informisanje blizu deset miliona dinara. vešto jer u osnovi sa 3 miliona od tog novca grad finansira svoje javno preduzeće do jula meseca , a preostala tri na toj poziciji trebalo bi da naknadno budu preraspodeljena verovatno nekim rebalansom, ali za JIP Radio Valjevo u budžetu i dalje stoji šest miliona. Vrlo vešto grad je na ovu poziciju stavio i naknadu za imovinu radio valjeva odnosno po sudskoj presudi isplatu vlasnicima parcele koju je grad prodao preduzeću Vally i preuzeo obavezu plaćanja . Kakve veze ima sudski spor i presuda o imovini ,sa informisanjem nikom nije jasno , ali se takva pozicija tamo može pronaći . Potom dobar deo novca otići će na objavljivanje oglasa što grad posmatra kao informisanje.Da li je moguće da neko ne zna da je oglašavanje je nešto posve drugo i da postoji poseban zakon koji se odnosi na oglašavanje . To nije informisanje. zamislimo situaciju u kojoj dajete oglas da prodajete biciklu, da li ste onda unapredili bezbednost u saobraćaju , ako ste dali takav oglas? Na žalost očito odluku o pozicijama u budžetu ne donosi neko ko se u ovu oblast razume.
A šta je razumljivo?
Razumljivo je da tamo piše blizu 10 miliona , lepo zvuči i kad se u javnost iznese , a zapravo se radi o samo preostala 3,5 miliona kojima će biti finansirani projekti u medijima. Valjevski mediji koji su na ivici opstanka sa ovim novcem podeljenim medju njima trebalo bi da unaprede informisanje , realizuju projekat od značaja za grad Valjevo. Praksa pokazuje da se dobijeni novac najčešće ne može iskoristiti ni za honorare jer su porezi na iste ogromni , pa se sve svede na kraju na koji litar goriva i račun za telefon eventualno potrošeni papir za štampu.
Dakle za dati novac gradski čelnici očekuju napredak ? To je možda sa ovom sumom bilo moguće negde dvedestih godina posle inflacije . Sada kada je u Valjevu sve stalo, 3,5 miliona neće unaprediti ništa pogotovo ako se zna da samo jedno udruženje u Valjevu dobija više od polovine novca koji će dobiti svi valjevski mediji. Tri televizije, pet radio stanica, jedan mesečnik, jedne internet novine i nekoliko internet portala konkurišu za 3,5 miliona dinara.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić rekao je da je programsko finansiranje i dalje mnogo bolje od direktnog davanja novca medijima i da je određivanje sredstava na konkursu bolje nego samovolja političara, ali da je mnogo toga i dalje nedorečeno.Nenadić je kao glavne probleme u toj oblasti naveo postojanje prevelike diskrecije kod planiranja obima sredstava koja će biti izdvojena za finansiranje programa, neprecizni kriterijumi za raspodelu sredstava i pitanje razrešavanja sukoba interesa članova konkursne komisije.Kao moguće probleme, Nenadić je naveo i to što zakon ne obezbeđuje proaktivno objavljivanje bitnih dokumenata za ocenu ispravnosti dodele sredstava i nepostojanje efikasnih pravnih sredstava za osporavanje uslova kriterijuma konkursa.
Kada će i kako biti raspisan konkurs ostaje da se vidi , a kako će projekti doprineti unapredjenju života još će se pričati. Ipak velika je istina da u projektovanju sredstava za medije valjevski mediji nisu učetstvovali . Od njih se nije tražilo mišljenje niti ako ništa drugo objašnjenje novog zakona koji je država donela.Možda bi se za tim stolom moglo trazjasniti šta je oglas , a šta vest. Možda bi bilo objašnjeno da sudske obaveze nisu informisanje.
Možda bi oni koji odlučuju shvatili da mediji ne postoje samo za izbore već i nakon njih. A možda bi konačno bila poslata najvažnija poruka – Mediji gospodo, ne postoje zbog Vas!

S.V.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.