Rešenje je u kreditnom zaduženju

imageGrad Valjevo izuzev zakonske obaveze koja postoji sa nivoa Republike ne dobija sredstva iz republičkog budžeta. U ovoj godini obavezujući transfer bio je oko 392 miliona dinara , a ostaje da se vidi da li će ministarstva po projektima ipak Valjevu dati novac. ” Rešenje naših problema je u kreditnom zaduživanju jer očito postoji taj nepravedan odnos države prema nama”, kaže direktor Direkcije za urbanizam Dragan Jeremić..

U prošloj godini sem zakonske obaveze Valjevo od države nije dobilo ni dinara. Iako je grad kandidovao brojne projekte sredstva su ipak odlazila na drugu stranu. ” Uzmimo primer Divčibara. Mi za investicije u Divčibare nemamo sredstava i jedini način da se napravi neki pomak jeste da Republika pomogne. Ali ne , sredstva su prošle godine oko 100 miliona čini mi se otišla na Staru planinu”, navodi primer direktor Direkcije Jeremić.
Valjevo će u ovoj godini od države dobiti po osnovu sredstava od poreza blizu 400 miliona dinara. Ovim novcem grad raspolaže po sopstvenim potrebama i država nema obavezujućih uputstava za korišćenje tih sredstava.
Budžet grada u 2015 godini predvidjen je u iznosu od 2 243 800 000 dinara, ali taj novac teško da može da podmiri realne potrebe razvoja grada. Iako je obrazlažući budžet gradonačelnik Stanko Terzić najavio neke investicione projekte oni se ipak odnose na završetak ranije započetih investicija kao što su škola u Brdjanima i natsavk rekonstrukcije Kradjordjeve ulice. medju ovim investicijama nema Hale sportova.
“Nema Hale u smislu da ćemo mi kao grad to finansirati jer para za to nema. I jedan tako veliki projekat za kojim je posebno poslednjih godinu dana iskazana velika potreba praktično stoji. Kada smo pre par godina krenuli sa radovima u tom delu tamo je bio korov, ako se sećate drveće je bilo proniklo. Tada smo rekli da se od projekta Hale ne sme odustati i mi nismo odustali , tražimo sredstva od Republike , ali videćemo kako će to izgledati ove godine , odnosno da li ćemo nešto i dobiti “, objašnjava Jeremić.
Jeremić tvrdi da za velike projekte grad mora da deluje odlučnije. ” Mi moramo odlučnije da nastupamo. Za neke značajnije projekte treba uzeti kredite i uraditi nešto za buduće generacije. Pa nije bitno da samo eto sad mi preživimo , a posle šta bude . Možemo da se ugledamo na brojne gradove u Srbiji koji su to već uradili. Situacija je takva kakva je da naše potrebe uskraćuju i neke državne institucije i mi moramo da se snalazimo”, objasnio je Jeremić.
Ipak čini se da ideju o kreditnom zaduženju ne deli gradonačelnik Terzić koji bi morao da donese i konačnu odluku o tome pre nego što se takav predlog nadje pred Skupštinom grada . Jeremić objašnjava da se mora napraviti lista prioriteta i investicija od značaja za grad koje bi se na taj način finansirale. On priznaje i da postoji sporost grada po pitanju mnogih stvari. ” Postoji sporost , imali smo slučaj sa izdavanjem žičare na Divčibarama. To je odavno predloženo, postojali su i postoje zainteresovani ljudi koji hoće da na taj način rade , ali grad je nešto čekao , promišljao i zima je prošla. sad bi trebalo zaista na vreme realizovati neke stvari ako hoćemo da u sledeću zimu udjemo organizovanije”, kaže Jeremić.
Da li bi grad mogao da se kreditno zaduži i koje bi to ninvesticije bile kreditirane ostaje da se vidi. U ovoj godini još jednom će se videti da li politika državnog vrha podržava samo istomišljenike ili i one koji ne misle isto. Kako je do sada tobio slučaj , dobro je da nam i ovih 392 miliona transfera nisu uskratili.

S.V.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.