Mesto na neslavnom spisku 179 preduzeća u Srbiji koja će otići u stečaj pripalo je i“Valjevo putu“.Propala privatizacija i neagilnost koliko i nezainteresovanost Grada doveli su do toga da na ovo nekada veliko preduzeće bude stavljen katanac.
“Valjevo put” je svojevremeno kupila madjarska firma “Betonut za 1,75 miliona evra, a kupac se tada obavezao da će u ovo preduzeće investirati najmanje 2,37 miliona evra uz prihvatanje dodatne obaveze socijalnog programa. Kako “Betonut” nije ispunio svoje preuzete obaveze privatizacija je raskinuta. Radnici su dugo štrajkovali I upozoravali da jedno veliko preduzeće praktično nestaje tražeći pomoć od grada kako bi se propadanje zaustavilo , a rad preduzeća nastavio.” Pa ja ne znam koliko smo mi puta tražili pomoć, govorili , mi struje nismo imali ništa , a dolazili smo. Mi sedimo, mašine stoje , a tamo oni govore asfalt koštao onoliko ovoliko. Što me sine to pitaš?”, kaže Pokret za Valjevo tada je izneo predlog da ova firma postane javno preduzeće što su radnici oberučke podržali , ali takva inicijativa prosto je ostala bez odjeka medju onima koji su ozbiljnije trebali da se pozabave ovom temom.
U čemu je bio problem ?
Ako su se takvi slučajevi u Srbiji već dogodili da preduzeće bude sačuvano prevodjenjem u status javnog preduzeća , zašto se to nije dogodilo u slučaju “Valjevo puta” . U ministarstvu privrede za Vamediu kažu da takvu inicijativu , ali ni interesovanje Grada Valjeva nemaju u beleškama. Zakon je dozvoljavao , ali po svemu sudeći nije bilo ni volje ni želje da se pomogne . Najverovatniji razlog tome jeste potpuna oktrenutost partija zadovoljenju samo sopstvenih potreba dok se o budućnosti grada tu ne može govoriti. Naime , kako vreme prolazi sve je očitije da je “zapelo” kod podeljenosti u stavovima I na kraju ko bi tu odgovornost preuzeo na sebe? Jedina aktivnost bili su razgovori sa jednim austrijskim holdingom , ali razgovori su razgovori I to u ovom slučaju jednodnevni , a realizacija nešto sasvim drugo.
Nema ulice ni puta u kojoj se nekada nisu našle mašine “Valjevo puta”, njihovi su majstori I mašinisti bili nadaleko poznati . U istoriju će otići I reference :preduzeće ima 121 zaposlenog i stalnu imovinu vrednu 353,5 miliona dinara. “Valjevo put” ima sopstveni kamenolom, mehanizaciju, asfaltnu bazu , ali pre svega radnike koji su vrsni poznavaoci ovog posla.
Ostaće zabeleženo i da je Valjevo moglo imati profitabilno javno preduzeće umesto brojnih gubitaša, sasvim sigurno više novca za investicije u putnu infrastrukturu i preko 120 porodica koje nisu na „belom lebu“. Pored svega ostaće zabeleženo da je, što bi rekao Radoš Bajić, u Valjevu bilo :“Selo gori , a baba se češlja“.
S.V.