„Veštačka inteligencija i moderne tehnologije traže od nas izbalansiran stav“, poručio je na tribini održanoj u Valjevskoj gimnaziji prof. dr Goran Mašanović.
prof.dr Goran Mašanović
Veštačka inteligencija više nije tema samo za tehnološke kompanije i stručne skupove. O njoj danas govore učenici, profesori, lekari, programeri, ali i svi oni koji svakodnevno koriste alate poput ChatGPT-ja. Upravo zato je predavanje prof. dr Gorana Mašanovića, nekadašnjeg đaka Valjevske gimnazije, privuklo veliku pažnju.
Mašanović, redovni profesor fotonike na Univerzitetu u Sautemptonu u Velikoj Britaniji i jedan od istaknutih istraživača u oblasti silicijumske fotonike, govorio je o veštačkoj inteligenciji iz ugla čoveka koji se ne bavi samo njenom upotrebom, već i tehnologijom bez koje ona ne bi mogla da postoji.
U osnovi njegovog predavanja bila je poruka da veštačku inteligenciju ne treba ni odbacivati ni idealizovati. Ona, kako je objasnio, donosi ogromne mogućnosti, ali istovremeno otvara pitanja kontrole, obrazovanja, radnih mesta, zloupotrebe i potrošnje energije.
Kao redovni profesor fotonike, Mašanović je prvenstveno istakao da veštačka inteligencija nije samo softver, već da su to i čipovi i procesori.
Veštačka inteligencija nije samo softver
„To je vrlo skupa i zahtevna tehnologija. Ja radim u Velikoj Britaniji, ona nema para da investira u ta postrojenja. Ako hoćete da odete na poslednje nodove, pričate o 20 do 50 milijardi dolara investicija za jednu fabriku čipova. Tako da ni Britanija ne može da se uključi. Postoji svega nekoliko igrača koji to mogu, to su naravno Kina, ajde da kažem Tajvan, zavisi kako to računamo, da li je kao deo Kine ili nije, Sjedinjene Države i Japan. To su otprilike mesta gde možete da radite posebne tehnologije. Ostale zemlje preuzimaju. Važne su i neke druge, malo starije tehnologije, koje su vrlo korisne, recimo, za automobile i za neke druge stvari. Srbija bi, ukoliko želi, u tim stvarima mogla da se pozicionira, jer ove druge tehnologije nisu dostupne ni razvijenijim zemljama“, kaže dr Mašanović.
Govoreći o čipovima, Mašanović je podsetio da se iza veštačke inteligencije ne nalaze samo programi i aplikacije koje korisnici vide na ekranu, već čitava industrija koja zahteva ogromna ulaganja. Kao primer naveo je Samsung, koji gradi jednu od takvih fabrika, uz objašnjenje da se kod proizvodnje čipova radi u nanometarskim razmerama, pa takva postrojenja moraju biti izuzetno stabilna i zaštićena od vibracija.
Šta je VI?
U proizvodnji se koriste takozvane „čiste sobe“, u kojima se strogo kontrolišu temperatura, vlažnost i prisustvo čestica prašine. Mašanović je pomenuo i čistoću od 99,999999 odsto, što se u industriji označava kao 8N čistoća — osam devetki. To znači da je dozvoljen samo gotovo nezamislivo mali trag nečistoće, jer i najmanja greška može da utiče na proizvodnju čipa.
On je ukazao i na činjenicu da je ova oblast koncentrisana u rukama malog broja globalnih igrača. Kao primer naveo je holandski ASML, kompaniju koja proizvodi najnaprednije litografske mašine za izradu čipova.
Pametni alati već su deo svakodnevice
Za veoma popularan ChatGPT Mašanović kaže da ga koristi tek 15 meseci, ali da ne treba zaboraviti da već uveliko imamo razvijene pametne alate.
„Imate pametne alate, dakle, koji mogu da vam odgovaraju na pitanja, da vam pišu tekst, da vam crtaju. Imate samovozeće automobile, imate robote. To je u Kini sada stvarno. Dođete u hotel i sačeka vas robot, odvede vas u sobu, kroz lift, kroz hodnik i sve ostalo. Praktično, nemate komunikaciju sa živom osobom. Tako da se to zaista dešava. Prosto, veštačka inteligencija i ta pomoć ulaze u sve sfere života, u medicinu, recimo, industriju lekova, u analizu slika, rendgenskih ili magnetne rezonance, u predikciju kakvu bolest možete da dobijete na osnovu nekih simptoma. Tako da, pomenuo sam još i automobilsku industriju, telekomunikacije, marketing, ritejl, kako sa potrošačima da komunicirate, kako da ne izgubite nekoga u rastu potrošača. Znači, čitave strategije, zapravo. U nauci, naravno, u nastavi, to nosi izazove.“
Strah postoji, ali ne treba biti paranoičan
Koliko pomaže, toliko brz napredak plaši dobar deo ljudi, što bi, kako kaže Mašanović, trebalo i razumeti, jer je mnogo toga što smo nekada gledali u naučnofantastičnim filmovima danas postalo realnost.
veštačka inteligencija, prof.dr Goran Mašanović, predavanje
„Mislim da je strah opravdan. Prosto, kako kontrolišete te neke stvari, kada se otmu kontroli. Drugo, ljudi gube poslove i to je realnost. Pogledajte softverski sektor, recimo, gde je masa ljudi izgubila poslove zato što imate sada onaj cloud koji može da vam isprogramira sve živo. Više vam ne trebaju ljudi, naročito mlađi ljudi. Tako da su u Britaniji, recimo, zapošljavanja među mladima ogromno pitanje, jer taj sloj novih, je l’ tako, onih koji su tek diplomirali, oni ne znaju puno, oni treba da dobiju te jednostavne poslove, a te jednostavne poslove radi veštačka inteligencija, nisu potrebni“, objašnjava prof. dr Mašanović.
Po njegovom mišljenju, veoma je važno voditi računa o mogućoj zloupotrebi, a ne treba, kako kaže, zaboraviti ni da 80 odsto istraživanja u Americi finansira vojska, koja očito želi da se prva domogne tehnoloških pomaka.
„Strah postoji. Treba biti vrlo, vrlo obazriv što se toga tiče, ali, s druge strane, ne treba biti paranoidan. Sve to može da bude na vrlo veliku korist. Moja poruka je, kao i uvek, izbalansiran stav. Morate da stojite na dve noge. Znači, morate da budete svesni i rizika, a naravno i dobrih stvari. Kao i za struju, kao i za internet, kao i za parnu mašinu. Tako, za sve što je izmišljeno uvek imate dve strane“, naveo je Mašanović.
Ne smemo da zapostavimo ljudsko znanje
Koliko god nam veštačka inteligencija pomagala, po njegovom mišljenju, kao ljudi ne smemo da zapostavimo rad na sebi i neprestano učenje.
„To jeste jedan koristan alat. S druge strane, ne smemo da zakržljamo. Moramo da koristimo mozak zbog našeg i fizičkog i duhovnog stanja, zbog toga da treba duže da trajemo, duže da živimo, da sprečimo demenciju. Mislim da bi bilo vrlo pogrešno da kažemo: ‘A, to će da radi veštačka inteligencija’. Mnogo se sve ubrzalo i mnogo se menja, doslovno na mesečnom planu, ali ne smemo da zaboravimo na sebe.“
Obrazovanje pred velikim izazovom
Pored brojnih oblasti u kojima se veštačka inteligencija ustalila, neminovan je i njen upliv u oblast obrazovanja.
„Mi sada moramo potpuno da menjamo način na koji ocenjujemo studente. Način učenja se promenio. Sve se promenilo. Mene je doktorant pitao baš pred ponedeljak, pre dva dana, da li može da koristi veštačku inteligenciju i napiše tezu. Znate, šta da kažete? Mislim, prvo, ne može sve to da se iskontroliše. Drugo, morate etički da postupite i da kažete: ne. Ukoliko primetim da se to koristi, ja ne mogu da prihvatim da je to tvoj rad. Ja znam, naravno, koliko je njegov engleski dobar i koliko nije, ali nekako mislim da su to veliki izazovi. Kako oceniti da neko nešto zna, a da to nije na osnovu veštačke inteligencije? I onda mi se čini da će sve više biti, zapravo, vraćamo se na staru školu. Ispit, ispitivanje jedan na jedan. Znate, sada u ovo vreme sve su pismeni ispiti. Dobro, sede u učionicama, pa nešto pišu. Ali mislim da će sve biti onako jedan na jedan. I mi kažemo: da vidimo koliko ti to razumeš.“
predavanje, Mašanović, Gimnazija
Tokom predavanja profesor je prepunoj sali postavio pitanje koliko prisutnih ne koristi veštačku inteligenciju. U sali, u kojoj su dodate stolice kako bi svi zainteresovani mogli da prisustvuju predavanju, javila se samo jedna osoba koja nije korisnik.
Veštačka inteligencija troši ogromnu energiju
Mašanović je na kraju ukazao i na temu koja se u javnosti ređe pominje — potrošnju energije. Iza odgovora koji korisnik dobije za nekoliko sekundi ne stoji samo jedan program, već data centri, serveri, superkompjuteri i sistemi za njihovo hlađenje.
„Jedan upit na ChatGPT-ju troši višestruko više energije nego obična internet pretraga. Ako, recimo, hoćete da vam generiše jednu sliku, to je kao da napunite mobilni telefon do 100 odsto. Toliko se energije potroši. Prema tome, taj skok potrošnje energije je ogroman“, naveo je Mašanović.
optička vlakna AI
Zato, kako je objasnio, razvoj veštačke inteligencije ne traži samo nove programe i bolje čipove, već i ogromnu energetsku infrastrukturu.
„I onda, naravno, vi morate pored data centara da imate čitavo jedno postrojenje u stotinama megavata ili hiljadu megavata, koje će da snabdeva taj data centar ili taj superkompjuter i ostalo. To je strahovito veliki problem.“
Time se, pored pitanja znanja, obrazovanja, radnih mesta i odgovornosti, otvara još jedno važno pitanje — koliko energije će biti potrebno da bi se razvoj veštačke inteligencije nastavio ovim tempom.
Ko je finansijer, pošto je ovde i Vojislav Andrić, desna ruka blokadera Aleka Kavčića? Da li je ovo predavanje samo maska i nastavak saradnje sa finansijerima iz evropskog EED i američkog NED, kao i ambasadom Belgije, koja ulaže ogromna sredstva u škole i NVO a zauzvrat izdaje naloge za blokade obrazovanja u cilju urušavanja države. Koliko je novi direktor upoznat sa delovanjem pojedinaca i NVO o tajnim kontaktima sa finansijerima hibridnog rata u kom se koriste i maloletnici?
Кoliko ste vi, koji ste postavili sva prethodna pitanja, upoznati sa ogromnom spregom između kriminalaca i samog vrha vlasti, koliko ste upoznati sa razmerama izdaje Кosova, ali i države Srbije i vitalnih prirodnih resursa i nacionalnih interesa i da li vam to možda smeta ili ne smeta? O kakvom hibiridnom ratu pričate u kontekstu jednog od trenutno najuspešnijih sugrađana koje Valjevo ima, koji je držao jedno predavanje, a na kome ko god želi može nešto novo da sazna i da nauči?
Niste u temi i jedanput sam vam odgovorio, pa niste bili zadovoljni. Hibridni rat se i vodi tako da ga ne prepoznate. ( Mislim da su vaši inicijali M.S )
Tema je vrlo jasna: održano je uspešno predavanje u Valjevu koje je donelo korist onima koji su želeli nešto da saznaju. Pokušaj da se jedan takav događaj uvuče u teorije zavere, a sugrađani koji ga podržavaju markiraju inicijalima, govori sam za sebe i ne zahteva dalji komentar. Svako dobro.
vidi decko,mozes ti predavati na marsu ali budi ozbiljan,kako alat moze da trazi bilo sta od onoga ko ga je konstruisao,ne zajebavaj,uzmi bilo koji cip i postavi ga u sistem a da ga prethodno nisi snabdeo podacima,tabula raza,to ti je iz latinskog i znaci prazna tabla,svako dobro ti zelim
Potpuno ste u pravu: čip bez podataka zaista jeste prazna tabla. Međutim, poenta predavanja nije u tome šta čip radi pre nego što dobije podatke, već šta sistem radi nakon što ih obradi.
Razlika između običnog alata (npr. čekića ili digitrona) i veštačke inteligencije je u tome što čekić nikada neće sam naučiti kako da bolje kuca ekser, dok savremeni sistemi veštačke inteligencije kroz proces učenja (treninga) razvijaju sposobnost da donose odluke, prepoznaju kontekst, pa čak i ‘traže’ od korisnika dodatne informacije kako bi rešili zadatak. Sistem sam izvlači zaključke koje čovek nije unapred programirao. Okruženi smo ovakvim sistemima, slobodno probajte da ih koristite. Svako dobro i Vama!