Plan Štaba za vanredne situacije bez konkretnih mera

Plan rada Štaba za vanredne situacije samo je formalistički dokument, bez konkretne sadržine o planiranom radu, smatraju odbornici Skupštine grada iz Novog DSS-a. „S obzirom na to da nema konkretnih postupanja, jasno je zašto smo se kao grad našli u ovakvoj situaciji već sa prvim snegom, a izostaje i merljivost onoga što je navedeno u pomenutom planu“, rekao je Marko Nikolić.

Marko Nikolić Novi DSS

Jedan od najvažnijih dokumenata usvojenih na sednici Skupštine grada jeste Plan rada Štaba za vanredne situacije, smatra odbornik koalicije Svanuće iz Novog DSS-a Marko Nikolić. Koliko je ovaj dokument zaista značajan, pokazala je situacija sa snegom, koja je dovela do uvođenja vanredne situacije. Ipak, sam program, prema njegovim rečima, ima brojne manjkavosti.

„Godišnji plan rada Štaba za vanredne situacije za 2026. godinu trebalo bi da predstavlja efikasnu pripremu za zaštitu i spasavanje na teritoriji grada Valjeva. U planu se, međutim, uglavnom nalaze tačke koje se odnose na razmatranja i izveštaje. Navešću samo neke od njih: izveštaj o spremnosti subjekata za zaštitu od poplava, kao i usvajanje izveštaja o sprovođenju pravnih mera zaštite od šumskih požara na teritoriji planine Divčibare. Peta tačka odnosi se na razmatranje i usvajanje izveštaja o spremnosti subjekata i snaga za zaštitu i spasavanje u odbrani od snežnih padavina na teritoriji grada Valjeva za 2026. godinu. Kao nosilac aktivnosti, prema planu, navedena je Gradska uprava, uz saradnju ovlašćenih i osposobljenih pravnih lica grada Valjeva, sa rokom realizacije u trećem kvartalu 2026. godine. Dakle, izveštaj o spremnosti za zimske uslove razmatra se i usvaja u trećem kvartalu godine, što je, blago rečeno, neverovatno“, rekao je Nikolić.

On je izneo podatke prema kojima je samo tokom 2025. godine Elektrodistribucija Srbije isplatila pravnim licima više od 420 miliona dinara po osnovu sudskih sporova, koje su pokretala privatna lica zbog seče stabala i orezivanja krošnji koje ugrožavaju normalno snabdevanje električnom energijom. Očekuje se da će za sporove pokrenute tokom 2025, a koji će biti okončani u 2026. godini, ukupan iznos tih troškova premašiti 600 miliona dinara.

„Međutim, to nije jedini problem. Država ni prethodnih godina nije bila spremna da na ovakve izazove odgovori odgovarajućim zakonskim i podzakonskim aktima. Građani nisu bili blokirani samo snežnim padavinama, već pre svega oborenim stablima i krošnjama koje su padale na kolovoze, bilo da je reč o nekategorisanim ili slabo asfaltiranim putevima. Ne postoji preventivno održavanje šireg putnog pojasa tokom letnje sezone. I u letnjim mesecima često je otežan prolazak kroz pojedine seoske i nekategorisane puteve, što potvrđuje nespremnost grada i javnih komunalnih preduzeća za reagovanje u vanrednim situacijama“, rekao je Nikolić.

Kako navodi, razmatran je i nacrt plana smanjenja rizika od katastrofa, ali u njemu nisu pomenuti rizici koji mogu nastati tokom procesa sanacije i rekultivacije deponija. Nikolić podseća da je na tim lokacijama zatrpano osam biotrnova, a da potencijalne posledice tokom rekultivacije uopšte nisu sagledane.

„Godišnji plan rada Štaba za vanredne situacije, po našem mišljenju, predstavlja formalan dokument bez jasnog dinamičkog plana realizacije, šablonskog karaktera, bez definisanih prioriteta i merljivih ciljeva. Takođe, potpuno je izostavljena preventivna komponenta. Pod preventivnom komponentom podrazumevamo aktivnosti Štaba i gradonačelnika Lazara Gojkovića, kao rukovodioca Štaba za vanredne situacije, koje bi, na osnovu ranijih iskustava sa klizištima, poplavama i drugim vanrednim događajima, rezultirale preporukama nadležnim službama gradske uprave i državnim organima, kako bi se blagovremeno pripremili za moguće rizike“, rekao je Nikolić.

Kada je reč o izveštajima o spremnosti objekata i snaga za zaštitu i spasavanje od poplava na teritoriji grada Valjeva, u dokumentima se nigde ne navode kritične tačke, niti planirane mere redovnog čišćenja korita, divljih nasipa i odvodnih kanala. Takvi podaci ne postoje ni u planu za 2026. godinu, ali ni u dokumentima iz prethodnih godina, što, prema njegovim rečima, objašnjava zašto se ovakve situacije ponavljaju.

Novi DSS o programu rada Štaba za vanredne situacije

„Grad mora da razvije sveobuhvatan plan ugroženosti zaštite i spasavanja kao krovni dokument za postupanje u vanrednim situacijama, za sve rizike koji mogu nastati kao posledica bilo kakvog incidenta. Poseban problem predstavlja činjenica da Valjevo nema krovni dokument koji se odnosi na plan razvoja grada“, konstatovao je odbornik.

Nikolić je istakao i da u gradu ne postoji adekvatan prostor za kontrolu opasnih tereta, niti unapred definisane lokacije za hitno postupanje u slučaju tehničko-tehnoloških akcidenata sa ozbiljnim posledicama po mesto nastanka.

„U dostavljenim izveštajima, kao ni u budžetu, niti u planu rada Štaba za 2026. godinu, nisu predviđena sredstva za njegov rad. Postavlja se pitanje na koji način će se bez planiranih finansijskih sredstava realizovati bilo kakve aktivnosti Štaba. Iako se često smatra da aerozagađenje ne predstavlja vanrednu situaciju, smatramo da u slučajevima kada nivo zagađenja ozbiljno ugrožava zdravlje građana mora biti prepoznato kao takvo. Aerozagađenje zato mora biti deo plana zaštite i plana rada Štaba za vanredne situacije, posebno imajući u vidu da ne postoje ni mere preventivnog uzbunjivanja građana za slučajeve najvišeg stepena zagađenja, iako je ovaj problem u Valjevu dugotrajan i izražen, po čemu grad neslavno prednjači ne samo u Evropi, već i u svetu“, rekao je Nikolić, uz zaključak da je pomenuti plan u velikoj meri doslovno prepisan iz prethodne godine.