Svakom zaposlenom u Gradskoj upravi Valjeva pred Novu godinu isplaćena je solidarna pomoć u iznosu od 42.000 dinara iz budžeta grada. Ova pomoć isplaćena je na osnovu važećeg kolektivnog ugovora i saglasnosti Ministarstva finansija. Ključno pitanje koje se nameće jeste: kako su se svi zaposleni u Gradskoj upravi istovremeno našli u stanju socijalne ugroženosti?
Gradska uprava, solidarna pomoć
Zaposleni u jedinicama lokalne samouprave i javnim preduzećima imaju svoje kolektivne ugovore kojima su im omogućene brojne povoljnosti. Spisak prava je podugačak i obuhvata oblast zdravstva i finansijske pomoći, uključujući pomoć za lečenje, nabavku medicinske opreme, rehabilitaciju zaposlenog, lekove, pomoć porodici u slučaju smrti zaposlenog, mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog čija je smrt nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, pomoć zbog uništenja ili oštećenja imovine usled elementarnih ili drugih vanrednih događaja, pomoć prilikom rođenja deteta, pomoć za vantelesnu oplodnju do najviše tri prosečne mesečne zarade uz odgovarajuću dokumentaciju, kao i druge oblike solidarne pomoći za poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenog, u skladu sa opštim aktima poslodavca i raspoloživim sredstvima.
Postoje i dodatni elementi u okviru kojih zaposleni mogu ostvariti određene benefite, a koji su predviđeni kolektivnim ugovorima. Grad Valjevo je, na osnovu postojećeg i važećeg kolektivnog ugovora, zatražio od Ministarstva finansija saglasnost za isplatu solidarne pomoći zaposlenima zbog navodne socijalne i materijalne ugroženosti. Saglasnost je data jer je grad potvrdio da za tu isplatu postoje sredstva u budžetu. Tako je svakom zaposlenom, bez obzira na visinu primanja, isplaćena jednokratna solidarna pomoć od 42.000 dinara, neposredno pred praznike.
Iako pravila iz kolektivnih ugovora podsećaju na vreme socijalističkog sistema i bivše Jugoslavije, pravnici ukazuju da se u ovom slučaju radi o pravnom reliktu koji je i dalje deo važećeg normativnog okvira. Sama isplata pomoći, kao zakonski utemeljena mogućnost, ne bi bila sporna da se ne otvara pitanje načina na koji je definisan status socijalne ugroženosti. Kako i na osnovu kojih kriterijuma su u taj status svrstani i zaposleni sa zaradama od 80.000, 90.000 ili čak više od 100.000 dinara neto?
Republički zavod za statistiku izračunava prag rizika od siromaštva kao nivo prihoda ispod kojeg je osoba ili domaćinstvo statistički u riziku od siromaštva. Taj prag se izražava na osnovu ekvivalentnih prihoda i medijane dohotka i razlikuje se u zavisnosti od veličine domaćinstva. Za jednočlano domaćinstvo iznosio je oko 35.606 dinara mesečno u 2024. godini, za domaćinstvo sa dvoje odraslih i jednim detetom oko 64.091 dinar, a za četvoročlano domaćinstvo oko 74.773 dinara. Ipak, ovi pokazatelji nisu pravno obavezujući kriterijumi za isplatu solidarne pomoći.
Solidarna pomoć predviđena kolektivnim ugovorima zaposlenih u Gradskoj upravi nema automatsku vezu sa ovim pragovima, već se određuje isključivo na osnovu ugovora i raspoloživih budžetskih sredstava. U ovom slučaju, budžet poslodavca je zapravo budžet grada, jer zaposleni u Gradskoj upravi ne stvaraju prihod na tržištu, već se u potpunosti finansiraju iz novca građana. Kada se u takvom sistemu ugovaraju prava poput solidarne pomoći, stipendija, pomoći za vantelesnu oplodnju ili lekove, neminovno se postavlja pitanje granice između socijalne zaštite i privilegije.
odluka o isplati solidarne pomoći
Ako je granica socijalne ugroženosti, koju je u ovom slučaju implicitno definisala Gradska uprava, postavljena i iznad prihoda od 100.000 dinara, u kakvom se onda položaju nalaze oni koji rade za minimalnu zaradu u brojnim privatnim preduzećima u Valjevu? Ti građani nemaju pristup istim pravima, iako kroz poreze i doprinose učestvuju u finansiranju budžeta iz kog se ova sredstva isplaćuju.
Problem, dakle, nije u postojanju pomoći kao takve, već u činjenici da ta prava nisu univerzalna i dostupna svim građanima, već samo onima koji već imaju siguran posao i redovna primanja. Dodatni problem predstavlja netransparentnost, jer građani ne znaju koliko se sredstava godišnje isplaćuje po osnovu solidarne pomoći, ko ostvaruje to pravo, po kom osnovu i u kom iznosu. Ove stavke često su rasute po budžetskim linijama, bez jasnog i javno dostupnog objašnjenja.
U praksi to znači da budžet finansira i plate i dodatna davanja, bez jasno definisanog kriterijuma javnog interesa i bez sistemske kontrole efekata takvih isplata. Zbog toga ovo pitanje nije ideološko, već pitanje jednakosti i odgovornosti u upravljanju javnim novcem.
Trinaesta plata je u većini preduzeća odavno prošlost. Pojedine firme isplaćuju božićnice ili slične jednokratne naknade zaposlenima, ali i u visoko profitabilnim kompanijama ti iznosi su, po pravilu, niži od onoga što je isplaćeno zaposlenima u Gradskoj upravi, i to iz budžetskih sredstava.
Ako su svi zaposleni u Gradskoj upravi proglašeni socijalno ugroženima, postavlja se logično pitanje u kakvom su onda položaju hiljade građana Valjeva koji rade za minimalnu zaradu, bez dodatnih prava i bez ikakve mogućnosti da iz budžeta dobiju sličnu pomoć. Ovakva praksa briše granicu između socijalne politike i privilegija javnog sektora, jer se solidarnost finansira novcem svih građana, ali bez jasnih i javno utvrđenih kriterijuma, dok teret sistema snose oni koji iz njega nemaju nikakvu korist.
Mislim da je naslov teksta sračunat na rušenje države i pokušaj obojene revolucije.
Да ишта мислиш и да има чиме да мислиш не би написао такав коментар.
bolje nasim sugradjanima nego Bekuti.
Da li će novčane pomoći biti dodeljene svima koji su bili bez struje i vode danima i kojima su propale sve zalihe hrane?
Verujem da će se za to založiti i gospodin ili gospođa sa “ sračunatim” komentarom!
Ako je istina šro piše u tekstu, uopšte niste u pravu! Znate li, koliko je građana u Valjevu ( penzionera i drugih) sa primanjima manjim od 30 000 din? Šta oni da kažu? Ja imam penziju koliko su ovi primili u vidu “ pomoći“ , a imala sam sve uslove za penziju!!!
Mnogi su se zaposlili u GU i posle pobegli u privatne firme i tamo rade zbog male plate.Rsdnik da fakultetom državnim oko devedeset i nešto hiljada.
Širom sveta se zaposlenima uplaćuje 13, pa i 14 plata, kao regularan vid nagradjivanja, ali to nije socijalna pomoć, koju su izgleda dobili samo zaposleni u upravi, mada na nju, i koji su socijalno ugroženi, i koji nisu, mada po kolektivnom ugovoru na sličnu stimulaciju i nagradu imaju pravo i zaposleni u drugim valjevskim institucijama, a oni pomoć bilo kakve vrste nisu dobili!
SAMO NAPREDNO I BAHATO! Dobro vi ste svima bar jednako, a Vistad najvise nagrdio sefove i rukovodioce, a radnicima sta ostane!!!! Strucnjakinja i z Gorenje i strucnaci znaju ko je st ai koliko radio!!! Samo vi narode cutite i trpite, Moze i gore!!!
Država u kojoj (nekako) živimo ima dve klase stanovništva: one koji s pravom tvrde da žive u zlatnom dobu i nas ostale koji im to omogućavamo time što poslušno punimo budžet i ne bunimo se dok nas zadužuju astronomskim kreditima…
A jesu li Slavica i Vlada Pantic, zaposleni u grackoj upravi, veliki opozicionari odbili da prime solidarnu pomoc?
Poceo je krivicni postupak pred visim sudom u BG protiv bob roka tj bobe gvozdenovica za razne zloupotrebe koje je radio pre par godina, svi iz sekte rade jedno te isto i uporno, ali ce svi kad tad pred sud, samo polako … nicija nije gorela do zore , kad tad cemo ih oterati ali haos koji ostavljaju ce biti tesko srediti …
a koce srediti , jel ko oni posle petog oktobra, stosu nas sredili ,pa ni hitler nas nije tako sredio , a da ima javasluka i nerada u javnim preduzecima, toce morati vladajuca koalicija da se uhvati kostac ,i da pocne daaih resava dok nebude kasno!!
Ovo se graniči sa ludilom. To je direktno vređanje inteligencije građana.
Građani treba da prestanu plaćati poreze i sve druge obaveze i tu se priča završava. Ne mogu sve uzeti svima…
Da li je ovaj narod lud, da li bolestan to je veliko pitanje. Slušati laži jednog čoveka i to više puta nego što godina ima dana, gledati kako zavađa narod, kako nas zavađa sa komšijama iz Hrvatske, Bosne, Crne Gore, Kosova, trpeti najveće cene goriva, odeće, hrane, najmanje plate…
Davati pomoć onima koji imaju tolike plate, a penzionerima sa 15.000 dinara ništa, e pa to je ludilo mozga vlasti već odavno…
Istina, Tito je umro 1980. ali u tebi još živi. I nije Kosovo nego Kosovo i Metohija naš komšiluk već deo Srbije, sve dok ga Srbija zvanično ne prizna kao drugi državu. Ti bi prodao svoj narod i gore nego što je Tito prodavao i čerupao Srbe
A ti bi ratovao i stalno bio u svađi. Ne, ti bi da ti neko drugi ide u rat i gine kako bi se Radojičići i ostali bahatili po Srbiji…
Dobar odnos sa komšijama je najvažniji. I za loš odnos je kriva aktuelna vlast. Mi nemamo kapacitet za državu jer ne možemo da je uredimo 35 godina. Za 35 godina smo mogli postići standard bar Slovenije, Austrije…Međutim mi imamo najviše milijardera, čak više i od Japana, Kine, naravno proporcionalno broju stanovnika.
I šta ti zagovaraš, zagrobni bolji život dok ne napravimo državu i vratimo Kosovo? Pa Albanci sa Kosova da izađu na naše Republičke izbore, oni dobiše većinu i u Srbiji…
Nisi mi jasan sa Titom?
Svi Nasi glasaci vide veliki Napredak u Opstini kad udju! Ovom uplatom u proseku zivimo bolje! Blokaderi samo kritikuju! Umesto da ciste sneg! A sigiran sam da medju onima koje je vlast pomogla ima onih koji glasaju za blokadere! Al nece da izadju da ociste sneg da se ne bi otkrili!
pa trebala im lova za vecernje toalete,sminkice I cipelice,ipak je novogodisnji koktel u „Omniju“ zahtevao malo ozbiljnije odevne kombinacije. Da se uozbiljimo – zahtevam da mi se prvo i drugo tromesecje za porez odmah refundira,jer su od mog poreza sami sebi delili socijalan dodatan . Kako vas bre nije sramota!!!
Ima li tamo neko normalan? Pa ovaj narod treba da…
E to je problem. Zato se svi bore za vlast, radi ličnih interesa, a ako nešto ostane za društvo da se pokrpe rupe u avgustu, da se poprave vodovodne cevi, da se uradi koji metar asfalta i kanalizacije…
Zato smo najgora država u okruženju…