Sve više mladih sa povišenim pritiskom

Hipertenzija je bolest današnjosti i posledica je pre svega neadekvatne ishrane, manjka fizičke aktivnosti, neregulisanih lipida i sveukupno nezdravog načina života. Šef Odseka opšte kardiologije, Službe za unutrašnje bolesti ZC Valjevo, dr Slavica Vulović Vitorović, navodi da se danas granica vrednosti hipertenzije pomera i sve mlađi ljudi obolevaju od takozvane esencijalne hipertenzije.

hipertenzija-dr Vulović Vitorović

• To nije hipertenzija koja ima u osnovi organski uzrok koji se leči, nego je posledica nezdravog načina života. Za prevenciju, uz redovno merenje vrednosti krvnog pritiska, važno je propratiti neke simptome koji mogu da ukažu na hipertenziju. To su pre svega glavobolja u potiljačnom delu, umor, slabost, bol u grudima. 90% ljudi slučajno izmeri pritisak, a sve te simptome koje oseća najčešće zanemari jer ih smatra posledicom promene vremena ili trenutnog umora.

Moram napomenuti da preventiva ima značajnu ulogu i da dosta pacijenata na preventivnim pregledima, bilo u Domu zdravlja bilo na ciljanim sistematskim pregledima, otkriva hipertenziju i kao takvi se prosleđuju dalje kardiologu. Ono što je vrlo bitno je da se terapija uzima redovno. Dosta pacijenata smatra da ako je počelo da uzima terapiju, pa je pije neko vreme i ako se oseti bolje, može da prestane sa redovnim uzimanjem, što je potpuno pogrešno. Oni smatraju da su time regulisali pritisak, bez svesti da je to jedno hronično, dakle dugotrajno stanje. Naravno, ti pacijenti posle mesec, dva, tri ponovo se vraćaju kao pacijenti. Terapija se mora sprovoditi kontinuirano. Paralelno sa terapijom pritiska mora se voditi računa i o faktorima rizika.

Pacijentima se pre svega rade laboratorijske analize, reguliše se lipidni status, preporučuje se umerena fizička aktivnost, šetnja i kretanje. Takođe se preporučuje zdrav način ishrane.

• U današnje vreme svi brzo žive, brzo jedu. Pre svega, u osnovi mnogih bolesti je nepravilna ishrana. Kod mlađe populacije, a nažalost sve više imamo i mladih ljudi koji dolaze sa hipertenzijom i hipertenzivnim krizama u Urgentni centar, primećuje se preterana upotreba energetskih pića. Sva energetska pića imaju upozorenje da može da se popije samo jedno dnevno, da se ne meša sa alkoholom, kao i upozorenje da ih ne koriste mlađi od 18 godina, što se takođe ne poštuje. Vrlo često imamo hipertenziju kod ljudi koji rade poslove koji dugo traju ili su teški, pa posežu za energetskim pićem da bi održali koncentraciju i budnost, a piju ga u većoj dozi nego što bi trebalo. Oni se javljaju sa ozbiljnim hipertenzijama koje zahtevaju terapiju.

Ovde imamo i osvrt na funkciju bubrega. Mi obavezno u okviru ispitivanja hipertenzivne krize ispitujemo i funkciju bubrega. Poremećaj na nivou bubrega, funkcije bubrega, odnosno renalne cirkulacije može biti uzrok sekundarne hipertenzije, što se otkriva kod oko 5 do 8 odsto pacijenata. Nažalost, većina pacijenata ima esencijalnu hipertenziju koja zahteva energično lečenje.

Od posledica nelečene hipertenzije nastaju cerebrovaskularne bolesti – različite vrste cerebrovaskularnih insulta, zatim kardiovaskularna oboljenja, oboljenja perifernih krvnih sudova, oštećenje glomerula bubrega kao posledica visokog pritiska, a sve to kasnije vodi brojnim komorbiditetima. Takođe, neregulisana hipertenzija vodi razvoju srčane slabosti, opterećuje srčani mišić, dovodi do širenja leve komore srca, dilatacije srca i sve to u kasnijim godinama vodi ka srčanoj slabosti, oticanju nogu, gušenju, izlivu na pluća i slično.

Zaključak: redovna kontrola krvnog pritiska, obraćanje pažnje na simptome kao što su slabost, malaksalost, glavobolja i omamljenost; redovno raditi laboratorijske analize – jednom godišnje za sve do 45 godina, a za starije na šest meseci; pratiti vrednosti pritiska, terapiju uzimati redovno u propisanim terminima i ne obustavljati je bez saveta lekara.

ZC Valjevo