Advokat Branković – Kako sam rehabilitovao Kalabića

Nijedno sudjenje koje se vezuje za prošlost, nije izazvalo toliko pažnje javnosti kao proces rehabilitacije Nikole Kalabića. Dok su vršeni pritisci na sudove i sudije , pritisak je trpeo i advokat iz Valjeva Goran Branković koji je zastupao porodicu Kalabić i Nikoli Kalabiću doneo rehabilitaciju. O sudjenju, svemu što se dešavalo u sudu i van njega za Vamediu govori advokat Branković.advokat Goran Branković

Da li ste bili upoznati sa životom Nikole Kalabića pre nego što ste uzeli slučaj?

Branković: U dobroj meri sam bio upoznat sa životom Nikole Kalabića i mene je to interesovalo kao deo istorije . Čitao sam o njemu za vreme studija . Potom mi se porodica Kalabić obratila da ih zastupam u postupku rehabilitacije. Sa druge strane je bilo Više tužilaštvo, praktično država Srbija i oni su tvrdili da ove odluke Komisije treba da ostanu na snazi i da se na osnovu njih zaključuje da je Kalabić narodni neprijatelj.

Možemo li da pojasnimo šta je zapravo rehabilitacija?

Branković: Dosta ljudi ne razume šta znači rehabilitacija i tu dolazi do različitih konteksta. Rehabilitacija u ovom slučaju nije postupak sudjenja Nikoli Kalabiću već je rehabilitacija postupak utvrdjivanja ništavosti odluka koje se odnose na Nikolu Kalabića koje postoje protiv njega. U postupku je utvrdjeno da postoji samo jedno rešenje Sreskog suda iz Mionice kojim se utvrdjuje da se narodnom neprijatelju Nikoli Kalabiću oduzima zemlja koju je imao i u pitanju je bila parcela na Divčibarama. E sad, da bi se nekom oduzela zemlja i da bi on bio narodni neprijatelj to je moralo u nekom drugom postupku da bude utvrdjeno. Ne može neko proizvoljno da kaže Kalabić je narodni neprijatelj već je morao neki postupak da se vodi kojim bi bilo utvrdjeno da je on narodni neprijatelj. Takav postupak nikada nije vodjen . On nikada zvanično nije oglašen za narodnog neprijatelja.

printscreen/Pogledi/Nikola Kalabić

Kako je onda on to postao?

Branković: Zakon je ostavio tu jako široku formulaciju. Postojao je krivični predmet u Tužilaštvu u Kruševcu , samo zavedeno Nikola Kalabić KP broj i ništa više , omot spisa  postoji, ali nema ništa u njemu niti je takav postupak vodjen. Zašto je tako, nije poznato. Onda Zakon kaže ako postoje odluke Državne komisije, jer od neke 1943. nije postojao Sud već je to bio neki improvizorijum vlasti , da prikuplja činjenice koje će nakon rata biti pretočene u neke sudske odluke. I oni su prikupljali informacije šta se desilo i kada. Postoji sedam tih odluka Komisije gde je on oglašen za narodnog neprijatelja , ali samo u nivou Komisije. Sudskih odluka nema jer mu nikada nije sudjeno. A šta ove odluke Komisije zapravo znače, plastično objašnjeno , evo dodjem ja kod Vas i kažem Nikola Kalabić uradio to i to i eto državni neprijatelj . Pa tamo kaže, Nikola Kalabić sa svojim ljudima slavio Dan zastave, klali prasiće i veselili se, eto državni neprijatelj je , pokupio je i nekoliko kokošaka , evo neprijatelj je , to je svedok izjavio.

Šta je bio zapravo vaš posao kao advokata?

Branković: Zadatak je bio da utvrdimo da li zaista na osnovu tih sedam odluka Komisije može da se utvrdi da je on stvarno državni neprijatelj. Išli smo redom jednu po jednu. Jedina koja je možda bila sporna jeste ratni zločin u Drugovcu. Šta se tu desilo? Partizani su napali četnike onda su ovi odlučili da opkole selo, uhvate i pobiju sve partizane. To je bio Smederevski korpus koji je to uradio, ali je bilo naloženo i Kalabiću da pošalje i jedan svoj odred i odred je bio tamo u pozadini, ali ima dokaz da se tog dana Kalabić javio iz Kosjerića i fizički nije bio prisutan u Drugovcu. Poslao je jedinicu koja mu javlja – Smederevski korpus je rešio , mi se vraćamo. Oni nisu ni ušli u Drugovac. Nakon tih dokaza sudija Obradović je rekao nakon ovih dokaza „Ja nemam za šta njega da osudim i moram da ga rehabilitujem jer nema dokaza za drugačije „. On se pominjao u slučaju Vranić , ali niko od ljudi nije našao za shodno da ga prijavi za učešće u tome , nema dokaza nijednog. (Po dostupni informacijama u selu Vranić u nekim jarugama krili su se Romi, koje su zvali Jarugaši, oni su izlazili, palili , pljačkali narod , četnici su došli i pobili ih , a preživeli su se izjasnili kao partizani: prim.autor) E sad tu se navodi neki izveštaj , depeša Kalabića u kojoj kaže : „Sve sam ih zaklao i pobio“, sa radio stanice. E sad po jednom tumačenju to nije uradjeno sa njegove stanice nego je to uradio Jevrej Simić. Da li jeste ili nije , to je pitanje . Kada pretražujete na internetu videćete da piše da je Kalabić to uradio čak i da je ubio neku bebu, ali zvanično nema ništa niti čak te Komisije neka odluka.

printscreen/Pogledi/Nikola Kalabić geometar iz Valjeva

On je bio komandant Kraljeve garde , a krenuo je iz čina poručnika . Kao geometar , imao je 200 kumstava, bio je izuzetno poštovan i cenjen svuda. Garda je elitna jedinica u svakoj vojski , a kad neko tako brzo napreduje kao on to nešto govori o njemu. Moj zadatak je bio da na osnovu postojećih odluka dokažem da on nije bio narodni neprijatelj. Mene je zanimala samo dokumentacija , odluke Komisije , one su mi bile bitne i da li na osnovu njih možemo reći da je bio državni neprijatelj.

Koliko je bilo svedoka i ko su oni bili?

Branković:Bilo je mnogo svedoka, meni je jako bitno bilo svedočenje čak četiri istoričara. Bojan Dimitrijević je  tri puta dolazio da svedoči, Milivoje Bešlin , Milan Radanović i pokojni Veselin Djuretić. Bila je i jedna starija gospodja iz Mionice koja je tvrdila da je čula da je Kalabić ubio njenog dedu . Javljali su se razni ljudi koji su hteli da svedoče donosili dokumentaciju, Oni su smatrali da je dokazano da je on narodni neprijatelj, nisu ih interesovale činjenice vezane za postupak, bilo je dosta rekla – kazala . Što se tiče Dimitrijevića, on je bio eksplicitan da nije dokazana saradnja Kalabića sa okupatorom. To je jako bitno, a na osnovu ostalih svedočenja ne može se zaključiti da je tako. Radanović i Bešlin su došli nespremni jer su mislili da mogu da pričaju o Vraniću o nekim drugim stvarima koje uopšte nisu bile predmet postupka i kada smo ih uputili na temu oni nisu mnogo znali o tome. Na kraju su i oni shvatili da u Drugovcu Nikola Kalabić nije bio prisutan.

*Ideologija pobednika je stihijski nezvanično , a u nekim slučajevima i zvanično  proglasila je  ljude narodnim neprijateljima *

Na sudjenju se govorilo o mnogo toga?

Najzanimljivije mi je bilo upravo oko te saradnje sa Nemcima , postoji fotografija na osnovu koje se vide Neško Nedić, Nikola Kalabić i neki Nemac. Za tu fotografiju postoje ozbiljni dokazi da je fotomontaža. Naime, forenzika je izmerila odnose na slici. Tamo čovek drži pušku , zna se koliko je duga puška i na osnvu toga izvedene su proporcije o visinama ljudi na slici. Zanimljivo je da je na toj slici Kalabić niži za 20 cm od onoga što mu piše u vojnoj knjižici. Šta, smanjio se 20cm? Postoji mnogo toga o tome da je nakon rata postojao njegov dvojnik za potrebe slika i sl.

forenzika/fotografija za koju se tvrdi da je na njoj Kalabić

Šta je bilo ključno u zvaničnim dokumentima?

Branković: Sud je tražio od BIE, Arhiva i svih relevantnih institucija dokumentaciju. Jedina odluka Suda koja postoji je rešenje iz Mionice kojim mu se oduzima imovina . Zanimljivo mi je bilo i pitanje koje sam uputio Bojanu Dimitrijeviću: „Da li ste videli sporazum koji je potpisan sa Nemcima?“ On kaže „Nisam ja, videle su druge kolege“. Pitam sledećeg isti odgovor. Kako to nešto postoji niko ga nije video ? Imaju li Nemci? Ne znaju. Pa ko ima? Svi kažu postoji, ali niko ga nije video. To mi je bilo i zabrinjavajuće. Ideologija pobednika je stihijski nezvanično , a u nekim slučajevima i zvanično  proglasila je  ljude narodnim neprijateljima .

Najviše govora u javnosti izazvalo je vreme smrti?

Branković: Datum smrti je 19.januar 1946. godine i postoji pravosnažno rešenje Osnovnog suda u Valjevu u postupku koje je prethodno vodjen, gde je utvrdjeno da je on tog datuma poginuo pored Degurićke pećine. On se sakrivao sa svojom grupom , naišao odred OZNE , došlo do pucanja i Kalabić je poginuo. Njegov jatak koji ga je tu u blizini sahranio je ubijen istog dana. Oni nisu ni znali odmah koga su ubili. Tek u martu 1946. godine je uhapšen Draža Mihailović. Samim tim pada u vodu priča da je on izdao Dražu. To je sporno i iz ugla motiva za izdaju , ako se zna su partizani ubili Kalabićevog sina. Zašto bi on pomagao partizanima koji su mu ubili sina?

*Sudije prethodnog Veća su trajno kažnjene i ne mogu da napreduju*

Postojao je pritisak, to je bilo očito, na ceo tok sudjenja.

Branković: Postojao je ogroman pritisak javnosti, podeljena mišljenja. Ja sam dobio na desetine mejlova, pa i na drugi način nekih da kažem opomena da to ne radim, da ne zastupam Kalabića. Kako me nije sramota ? Koga zastupam?  Ne treba zaboraviti da je Kalabić prvi put rehabilitovan u maju 2017. godine. Tada je pritisak bio nenormalan. Ono što predstavnici vlasti ne bi smeli da rade jeste da javno komentarišu odluke Suda koje nisu pravosnažne, a svi su komentarisali kako je odluka nešto skandalozno i sramno. To su govorili i premijerka i Ivica Dačić i Vulin i ko sve ne . Tužilaštvo se žali na tu odluku Suda i dolazimo do situacije da Apelacioni sud odbija žalbu i potvrdjuje presudu. Ali to rešenje nikada nije izašlo iz suda. A zašto? Novinari Nedeljnika su izvršili uvid u spise i videli tu odluku Apelacije i objavili i tada predsednik Suda traži od Apelacionog veća da još jednom razmisle o donetoj odluci . Oni kažu da neće i napišu elaborat da to neće i zašto stoje iza svoje odluke. Sazove se sednica Gradjanskog odeljenja , niko ne dodje jer kolega neće na kolegu. Pod velikim pritiskom sazove se sednica svih sudija Apelacionog suda, jedva dobiju većinu oduzmu predmet ovom Veću koje donelo potvrdjujuću odluku i daju predmet drugom Veću. To drugo Veće, ukine tu presudu i vrati sudu u Valjevu na ponovno sudjenje . Predsednica tog Veća, koje je ukinulo presudu je kao nagradu dobila premeštaj u Vrhovni kasacioni sud , a sudije prethodnog Veća su trajno kažnjene i ne mogu da napreduju. Tako da je sve krenulo 2018. godine sve ispočetka. Tu je bila prava igranka sa odugovlačenjem , tu se govorilo o mnogo toga što nije bila tema . Svi istoričari su bili svedoci Tužilaštva. Sve njih je izabrao Pedja Vasić koji se javno već deklarisao.

A sudjenje u Valjevu?

Branković: Vršili su pritisak na svaki način. To dovoljno govori o procesu. Sudjenje u   Valjevu je bilo izuzetno fer, zahvalan sam Dragani Marković, tužiteljki koja je radila svoj posao profesionalno. I ovde je bilo pritisaka da se menjaju sudije i sl. Koristio sam priliku da svuda kažem da mene zanima samo pravo , da li postojeće odluke mogu biti na snazi ili ne. Samo odluke , ne zanima me ime čoveka, dokumenta su ključna. Na mene država nije vršila pritisak, javnost jeste. Moram da kažem da nisam bio svestan na početku koliko će trajati sve i šta će se sve dešavati. Trajalo je deset godina. Bilo mi je sve jasno 2016. godine kada je bila prepuna sala, kada su mediji prenosili sudjenje, bilo je u dnevniku čak.

*Pet sati ispitivan jedan svedok*

Kako ste se pripremali?

Branković: Predmet je veliki i sve sam morao da držim u glavi. Po sedam dana pre svakog ročišta iznova sam sve čitao , učio delove napamet. Pripremao se. Za Radanovića sam imao 56 pitanja i to j trajalo pet i po sati njegovo svedočenje. Nije bilo lako održati fokus na temi. Nisam hteo da ga pustim , kad je sudija odredio pauzu on je prokomentarisao: „Kakv je to način, pa ovo je četničko sudjenje“. Ja sam tada zaista burno odreagovao , tražio i od suda da reaguje , on nije očekivao takvu reakciju. Morao sam da ga malo pritisnem jer se mnogo bio rasplinuo.

Objasnili smo šta je rehabilitacija , gledajući šta su mediji prenosili ima i naslova da on nije narodni neprijatelj. Možemo li konkretno da kažemo šta je u suštini Rešenje suda? Da li je Nikola Kalabić narodni neprijatelj?

Branković:Ako gledamo pravno on nije narodni neprijatelj, imamo drugi problem što se pogodilo da odmah nakon postupka su krenule te emisije Drug Marko, Jovanka Broz. Ja sam to pratio i tu recimo Toma Fila kaže „Pa da Kalabić je pomogao hvatanju Draže i mi smo njemu omogućili da se on sakrije u Bosni i živi kod Banja Luke , ali d a nikom ne govori , ali on se napio u kafani i rekao ko je služba je to rešila“. Koji „mi“? Ko su to „Mi“? Ako ja Kalabić bio takav krvolok i ti uhvatiš Dražu, zar nije logično da i Kalabiću sudiš? Nego , hvala tebi druže Nikola idi ti, ali ćuti ko si. Koja je to država ? Ko može da poveruje u to? Ko veruje u to trebalo bi da kaže, dobro , ajde da vidimo papire, gde je ubijen, zašto je ubijen, kada ga je služba likvidirala i gde ga je ubila? Koji deo službe , odakle. Nema tih dokumenata.

*Ja verujem dokazima*

Šta ovaj postupak znači za naše pravosudje?

Branković: Samo sam molio, ajte da se držimo prava. Meni je ovo svetao primer gde je sud uspeo da radi po zakonu. Uradili smo nešto po Zakonu. Nadam se da sam doprineo pobedi prava da sam uticao na to da sud radi svoj posao. Govorio sam stalno pustite sud da radi svoj posao. Da li će tako biti i dalje videćemo. Kod nas sudska praksa nije izvor prava formalno, ali se koristi to i ima pozivanja na neke slučajeve. Dosta sudova kaže evo ovaj sud je presudio tada tako i mi mislimo da je to dobro.

Na kraju svega , da li mislite da još uvek postoje dokumenta koja nisu dostupna? Nešto što država štiti da se ne sazna?

Branković:  Ima mnogo , dosta nije dostavljeno jer mnogo slučajeva nije otvoreno. Moje pitanje jeste, zašto je to tako? Zašto su fajlovi zatvoreni? Kome to tačno ne odgovara? Rekao bih da naslednicima  ne odgovara da se neke stvari saznaju. Ima mnogo papira koje skoro nećemo videti. Ja verujem dokazima .