Osnovci dobri, srednjoškolci loši na inicijalnim testovima u Valjevu

Učenici osnovnih škola na inicijanim testovima pokazali solidan nivo znanja , srednjoškolci ili nisu bili zainteresovani jer se test ne ocenjuje ili zaista nisu znali na kojoj strani Sunce izlazi.

Početak ove školske godine bio je  potpuno drugačiji. Najpre nedelja tematskih razgovora , a potom inicijalni testovi znanja. Učenici na pomenutim testovima nisu pokazali zavidan nivo znanja , a ostaje otvoreno pitanje da li su testove loše radili jer se nisu ocenjivali?

Sudeći po prvim utiscima njihovih nastavnika, osnovci i srednjoškolci u Valjevu su posle najdužeg raspusta do sada, ovonedeljne inicijalne testove uradili raznoliko, odnosno, utisak je da su mlađi mnogo više pripremljeni i koncentrisani, u odnosu na starije učenike.

„Moji petaci su sasvim solidno uradili inicijalne testove iz biologije i geografije, prosečno u nivou znanja za jaku četvorku, što je sasvim korektan rezultat s obzirom na to d su te predmete tek dobili i da im se znanje bazira na osnovu opšteg poznavanja prirode i društva iz predmeta koji su u nižim razredima osnovne škole“, kaže jedan od valjevskih nastavnika koji je od ove školske godine i razredni starešina novoj generaciji osnovaca.

Njegov kolega, takođe nastavnik u osnovnoj školi, znanje đaka šestog razreda na inicijalnom testu iz engleskog jezika ilustruje podatkom da su rezultati u rasponu od 50 do 98 odsto tačnih odgovora ali ističe da je u pitanju „jako odeljenje, gde je veći deo đaka imao preko 90 odsto tačnih odgovora“.

Za razliku od njih, profesori u srednjim školama nisu toliko zadovoljni rezultatima prvih inicijalnih testova, a kao primer nepripremljenosti pojedini iznose podatak testa iz geografije u jednoj valjevskoj srednjoj školi gde je na pitanje „na koju stranu sveta gledaš kada Sunce izlazi“, čak 70 odsto odeljenja nije znalo tačan odgovor – „istok“!

Iako zvuči neverovatno takvi odgovori su zabeleženi .

Dok pojedini smatraju da je na ovakav nivo znanja učenika  uticala najpre epidemija korona virusa, a potom i dogadjaji na samom kraju prošle školske godine , mnogi smatraju i da su inicijalni testovi pokazatelj odnosa dece prema sistemu obrazovanja i školi uopšte . Veliko je pitanje, s obzirom da su srednjoškolci pokazali značajno lošiji nivo znanja nego učenici osnovnih škola , da li su možda takvim odgovorima i predatim praznim listovima srednjoškolci poslali odredjenu poruku?

Teško je ne zapaziti da u većini slučajeva decu niko ništa i ne pita. S jedne strane roditelji smatraju da škole previše očekuju od njih te da njihove budžete opterećuju brojna novčana davanja pa i privatni časovi kao dopuna redovnom učenju i da sada roditelji imaju značajno manje vremena koje mogu posvetiti deci , a sa druge strane nastavnici koji se uglavnom u zahtevima bave samo sobom o čemu svedoči činjenica da su sindikati na prvom sastanku sa ministarkom prosvete zatražili uglavnom povećanje plata dok je izgleda izmena obrazovnog sistema ostala za neka druga vremena.

Da li je onda moguće i da su srednjoškolci isfrustrirani brojnim odlukama i promenama bili nezainteresovani za inicijalne testove ili je ključni faktor bilo to što ocena sa testa ne ide u dnevnik ? Ako je ovo drugo u pitanju da li to znači da naša deca u školi uče samo za ocenu i zbog ocene, a ne zato jer su žele nešto da nauče ? Tek pitanje koje gotovo i ne smemo postaviti jeste : Kako je moguće da srednjoškolac u Srbiji ne zna na kojoj strani Sunce izlazi?

Mnogo dogadjaja u ovoj kalendarskoj godini ukazuje da nešto sa obrazovnim sistemom nije u redu , sad, da li će i ovi inicijalni testovi, kao što loš nivo znanja na PISA testovima svaki put pokaže pa se nikad ništa ne menja, konačno  biti signal za neke promene , ostaje da se vidi.