Iako se još uvek ne zna tačan datum izbora u Srbiji, već su najavljene pojedine opozicione koalicije koje će na izbore izaći samostalno.
opozicija u više kolona
Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas izjavio je da će SSP na izbore izaći u koaliciji sa proevropskim strankama, pojasnivši da u taj blok ubraja SRCE, PSG, NPS i Ekološki ustanak.
Pre odluke SSP-a, samostalan izlazak na izbore najavila je i desnica okupljena u koaliciji NADA, koju čine Novi DSS i Monarhisti. Za sada je poznato i da će Demokratska stranka ostati van izborne trke, ali će podršku dati studentskoj listi.
Opozicija pred izbore izlazi u više kolona
Kako do raspisivanja izbora ima još vremena, analitičari ne isključuju mogućnost da se na glasačkom listiću za parlamentarne izbore nađe nekoliko opozicionih kolona.
Odluka SSP-a delom parira porukama koje su prethodno slale druge partije koje su odlučile da izađu na izbore, s tim što je u ovom slučaju naglašen proevropski narativ.
Bilo kako bilo, već sada je jasno da se ideja o „catch-all“ listi, koja bi bila spoj političkih partija i studentske liste, nije ukorenila. Iako su gotovo sve opozicione partije podržale nastojanja studentske liste, kako se izbori približavaju, nije teško uočiti da političke partije nastoje da kroz učešće na izborima sačuvaju sopstveni politički prostor.
Sama najava jedne takve liste, koja bi obuhvatila sve opozicione aktere, mnoge je podsetila na 2000. godinu i koaliciju DOS, koju je činilo 18 članica. Među njima su postojale velike ideološke razlike, a bila je vidljiva i netrpeljivost između pojedinih partija.
Stranke između podrške studentima i očuvanja sopstvenog prostora
S jedne strane, snažan narativ studentske organizacije protiv političkih partija, a s druge nesnalaženje samih stranaka tokom prethodnih godinu dana, u mnogim slučajevima ostavili su posledice po njihovo članstvo i poverenje birača. Ipak, političke partije veruju da i dalje imaju podršku i da će u jednom trenutku za birače biti presudno pitanje ko nudi kakav program, koju političku opciju zastupa i šta konkretno predlaže građanima.
Iako pojedini tvrde da mnoge stranke neće preći ni izborni cenzus, iz ugla političkog samoodržanja razumljivi su potezi koji su trenutno aktuelni. Razumljiva je i odluka DS-a, koji je prošao kroz vrlo turbulentne godine, kako na spoljašnjem tako i na unutrašnjem planu, da na izborima pruži podršku studentima. Taj narativ demokrate imaju od početka studentskih protesta. Pojedini ovu odluku vide i kao jedinu šansu DS-a da ostane prisutan u javnom i političkom životu.
Zanimljivo je, s druge strane, da sve partije, pa i studenti u blokadi, insistiraju na demokratskim principima, dok se jedno vreme aktivno govorilo i o uvođenju direktne demokratije kao jedinog mogućeg modela.
Političke partije koje su se odlučile za izlazak na izbore već ovih dana počinju predstavljanje svojih programa, insistirajući na tome da građani moraju znati u kom pravcu će se nakon izbora odvijati ekonomska, razvojna, ali i spoljna politika zemlje. Stranke sada sve više insistiraju i na pitanju šta zapravo znači promena sistema koju studenti najavljuju.
Studentska lista još nije objavljena
Studentska lista još uvek nije objavljena i, prema onome što se poslednjih meseci govori, neće biti obelodanjena dok se ne označi početak izborne kampanje.
Dok se tajnost liste obrazlaže tvrdnjama da bi njeni učesnici mogli biti izloženi snažnim pritiscima, opozicione partije koje izlaze na izbore smatraju da je dobro da građani, odnosno birači, na vreme budu upoznati sa tim ko su ljudi koji će ih predstavljati i u njihovo ime voditi politiku države, bez obzira na svakodnevne pritiske.
Ne negirajući studentsku listu, opozicione partije svoj nastup već sada grade na narativu političkog izlaska na izbore, a ne referendumskog izjašnjavanja, kako se donedavno očekivalo.
To praktično znači da izbori, po svemu sudeći, neće izgledati kao referendum u kojem se na jednoj strani nalazi studentska lista, a na drugoj aktuelna vladajuća koalicija. Ili, korak dalje, kako je to često predstavljano: s jedne strane studenti, a s druge Aleksandar Vučić.
Izbori kao test vlasti, ali i opozicije
Takav narativ ponovo nas je vratio u vreme DOS-a i izbora koji su po svojoj atmosferi bili referendumski. Međutim, iskustvo širokih koalicija pokazuje da zajednički protivnik može biti snažan mobilizacioni faktor, ali ne rešava pitanje šta dolazi posle izbora. Upravo zato deo opozicionih stranaka danas pokušava da sačuva sopstveni politički identitet, program i biračko telo, čak i po cenu nastupa u više kolona.
Možemo li onda da zaključimo da predstojeći izbori, ukoliko budu raspisani, zato neće biti samo test vlasti, već i test opozicije. Pokazaće se da li birači žele jednu veliku opozicionu listu, studentsku listu kao poseban politički odgovor ili više programskih kolona. Ono što je već sada vidljivo jeste da se ideja referendumskih izbora sve više povlači pred realnošću političke utakmice.