Još jedan korak u inkluziju

Osnovna škola “Andra Savčić” ulaskom u projekat „Razvojni model podrške učenicima sa teškoćama u razvoju kao indikator celokupnog razvoja učenika“ u okviru Erazmus+ programa Evropske unije napraviće ozbiljan korak ka unapredjenju znanja I veština u radu sa decom iz inkluzivnih grupa.

Milica Vojić Marković, zamenica direktora škole kaže da ova škola uveliko prati sve trendove u obrazovanju kako domaće tako I strane . Učenje I usavršavanje deo je svakodnevnog rada nastavničkog kadra.

“Kada smo 2021.godine razmatrali obeležavanje Dana škole , epidemija korona virusa nam to nije dozvolila . Mi smo ušli u tu godinu sa odredjenim priznanjima , bili smo jedina osnovna škola koja je dobila visoku ocenu na eksternom ocenjivanju I Svetosavsku nagradu grada . Razgovarali smo izmdju sebe I dogvorirli se da pokušamo sa medjunarodnim projektima. Te godine smo videli da je Erazmus jedan ozbiljan korak za školu. Nismo bili ni svesni koliko je to ozbiljan posao. Doriralismo jedna tim od 14 ljudi. Istovremeno smo u školi sproveli anketiraje o zainteresovanosti kolega I čak 83% kolega  bilo je  za  to”, kaže Vojić Marković o samim počecima rada na projektu.

Škola je dobila mentora na projektu i dva partnera gde će nekoliko zaposlenih ove škole pohadjati obuku  I to Palermo u Italiji I grad Barcelos u Portugaliji. Markovićeva objašnjava da su u samoj školi za nastavnike koji će učestvovati u ovim obukama održali niz priprema . “ Mi smo organizovali pripreme da se kolege upoznaju I sa kulturološkim I sociološkim, ali istorijskim odlikama država I gradova u koje idu kako bi bili što pripremljeniji . Kolege smo izabrali nakonkursu koji smo sproveli .  Na svaki način trudili smo se I nastojimo da realizaciji ovog projekta pridjemo što kvalitetenije”, kaže Vojić Marković.

Željka Vidić učiteljica , jedna je od šest nastavnika koji će putovati u Portugal I koja kaže da je odgovornost jako velika. “Postoji jedna blaga trema. Srećna sam što sam deo ovog tima I ove škole koja radi sa puno žara I energije. Bilo je kod nas straha od stvaranja planova I realizacje , ali odlazak u Barcelos će unaprediti naša postojeća znanja. U Portugalu jedan deo dece ne završava školu redovno , a kod nas su takva deca u zavisnosti od IOP-a ipak završavali u školskim klupama Zainteresovani smo da se upoznamo sa njihovim načinom rada.  Iskustvo ćemo podeliti sa našim kolegama. Ali I drugim kolegama iz grada ukoliko to budu želeli”, rekla je Vidić.

Jelena Petrović učiteljica u Gornjoj Grabovici će u subotu  sa koleginicom koja je nastavnik engleskog jezika otputovati u Palermo.

“Imala sam priliku da radim sa mnogo dece iz inkluzivnih grupa I konstantno samse lično usavršavalana tommpolju. Ali to je polje koje nikada nećebiti do kraja ispitano I proučeno. Imaćemo pet dana u Palermu I mislim da ćemodosta toga moći da naučimo. Sa nama ćebiti profsori fakulteta , ali I druge kolege iz sveta . Očekujem da ćemo naučiti mnogo novog kako bismose što bolje pripremili za sve što nas sutra može očekivati još u radu sa decom iz inkluzivnog programa”, rekla je Petrović.

U ovoj školi je inače 35 učenika koji pripadaju nekom IOP-u. Kako se jedan od zahteva prilikom poslednjeg štrajka prosvetnih radnika odnosio upravo na inkluziju I moglo se čuti da nastavni kadar nije pripremljen I ne može da se nosi sa ovim načinom rada, Vamedia je upitala Vojić Marković kako oni gledaju na tu činjenicu s obzirom da je od početka inkluzije prošlo već 11 godina? Dodatno pitanje bilo je da li su kolege iz drugih škola zainteresovane da im stečeno znanje bude preneto?

“Zvale su nas kolege iz dve škole  da pitaju o načinu kako smo pristupili projektima.Kada smo im rekli malo su se uplašili. Nisu ljudi preterano zainteresovani. Ja razumem taj zahtev sindikata jer su škole prepuštene same sebi. Ali I od početka mi  radimo drugačije . Mi neprestano nalazimo saradnike I uključujemo ih u rad . Treba nam defektolog nemao ga u školi , u redu, evo postoji Udruženje koje ga ima I kroz saradnju sa njima I mi dobijemo defektologa u odredjenim slučajevima. Uključili smo u naš rad mnogo stručnih lica van škole ,mnogo Udruženja koja se bave sličnim slučajevima dece, personalne asistente dece itd. U nekim osnovnim školama postoji stav,inkluzija- to ne postoji . To je nemoguće jer mi nismo izmislili toliko dece“, kaže Vojić Markovć.

Ona navodi da ikluzija ne podrazumeva samo intelektualni stattus deteta već da su to često sociološke, ali i kulturološke razlike.

„U školi imamo tim za podršku učenicima gde je uvek uključen roditelj i razgovaramo. Kako da rešimo problem? Sa srednjim školama apsolutno saradjujemo. Čim dete upiše srednju školu mi odmah dostavljamo podatke, IOP planove .Koristimo more načina koje možda neće dati rezultat. Ali sve činimo. I nećemo prestati da pokušavamo“, rekla je Marković koja naglašava da timski rad jeste ključni .

 

3 comments on “Još jedan korak u inkluziju

  1. Анонимни

    Ako vec dobijate tako znacajnu donaciju koja ulaze veliki novac za inkluziju,zasto onda trazite defektologa u udruzenjima,logopeda,defektologa ima na birou nezaposlenih strucni i skolovani za taj posao.Zelim vam puno uspeha u proektu, i nadam se da ce sredstva biti kako treba ulozena.a ne kao u proektu nevidljiva deca.

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.