Blagojević: Ne haos nego red

„Nikakav urbanistički haos ne preti Divčibarama već naprotiv u pitanju je uvodjenje reda. Zauzetost površine kod nas je 15%, a na Zlatiboru 80% tako da je besmisleno govoriti o narušavanju prirode“, rekao je izmedju ostalog član Veća na sednici Skupštine Vladimir Blagojević govoreći o svemu onom što se trenutno dešava na Divčibarama.

Član Veća Vladimir Blagojević za skupštinskom govornicom je naglasio da je imperativ  usvajanje novog urbanističkog plana i poboljšanje infrastrukture kanalizacije, vodovodne mreže, elektro snabdevanja. „Ovo u stvari i jeste najodgovorniji, najteži i najskuplji deo posla koji umnogome prevazilazi investicione mogućnosti našeg grada. Ipak ovaj put uz veliku pomoć pojedinaca, prijatelja Valjeva, Republike i predsednika lično već izvodimo ili smo započeli monoštvo projekata“.

Blagojević se posebno osvrnuo na poredjenje izmedju Zlatibora i Divčibara. „U poslednje vreme spekuliše se u medijima poredjenjem razvoja Zlatibora i Divcibara. Pritom se navodi da su Divčibare krenule putem nekontrolisane urbanizacije kakva je na Zlatiboru. Lično mislim da se ovde ne radi o dobrom i lošem, već o dva različita puta. Dokument koji uredjuje prostorno planiranje je Urbanistički plan Divčibara. Trenutni plan iz 2015 godine mnogo je strožiji od planova na ostalim srpskim planinama.
Novi je još restriktivniji. Jedan od bitnijih parametara je tu zauzetost parcela. Zuzetost parcela na Divčibarama je oko 15%, a za hotele do 25%. Na Zlatiboru je to I do 80%. Voleo bih da znam kako onda možemo uopšte to da uporedimo? Koliko je to puta manja mogućnost gradnje na Divčibarama u ovom trenutku ako imate na jednoj strani 15%, a na drugoj 75%?”

On kaže I da u svemu tome treba postupati vrlo oprezno jer sjedne strane postoji velika potražnja za gradnjom I urbanizacijom, a sa druge strane je želja I namera da se očuvaju prirodne lepote Divčibara. “Da , mogli bismo sada da kažemo, hajde da očuvamo apsolutno prirodu I zabranimo gradnju. Može, ali bismo zaustavili zamajac koji sada imaju Divčibare , a koji nismo imali decenijama unazad. Ja smatram da moramo I jedno I drugo. Zlatibor, Kopaonik , oni imaju nešto svoje , pa hajde da mi napravimo nešto svoje, nešto što će biti prepoznatljivo samo za Divčibare”, rekao je Blagojević.

Prekretnicu u razvoju Divčibara po njegovom mišljenju pokrenulo je otvaranje ski staze I otvranje hotela Crni vrh. “Mi smo praktično zatekli jedno stanje koje nije bilo lako ispraviti . Govori se o zagadjenju I hajde da govorimo o tome. Stari plan koji je bio na snazi , a koji je utemeljen u zakonima, predvidja da se izda gradjevinska dozvola za hotel na septičku jamu . Taj stari plan je neko usvojio  pa kako da se ne izda dozvola kad je to zakonsko pravo? E, da bismo to zauzdali I sprečili mi smo to pre nekoliko meseci krenuli da menjamo I zabranili izgradnju zgrada na septičke jame. Mi smo tu sprečili haos I ekološku katastrofu”, kaže Blagojević.

Ideja je i namera da se radi na infrastrukturi koja će ispratiti intersovanje investitora. „Za godinu dana izdato je do 25 dozvola i svi su prošli nadležne komisije . Divčibare su takođe razvojna šansa Valjeva na više načina. Najpre to je način za veći priliv novca u gradski budžet, a tu su i nova radna mesta za ljude iz Valjeva i neposredne okoline Divčibara. Ove godine je turistička poseta na Divčibarama oko 10 puta veća nago u gradu Valjevu sudeći po podacima o broju noćenja od Rep Zavoda za statistiku oko 160.000 Divčibare naspram  16.000 Valjevo. Dakle, postoji veliko interesovanje , ljudi dolaze , investitori koji će plćati takse Valjevu su zainteresovani. Sve se radi planski“, rekao je član Veća.

Do sada su već neki infrastrukturni projekti realizovani, a neki će biti realizovani narednih meseci. „Uskoro se završava put iz pravca Valjeva, radimo na projektovanju vodovodne i kanalizacione mreže, projektujemo postrojenje za preradu otpadnih voda. Započeli smo izgradnju nove velike trafo stanice i distributivnog sistema. Rekonstruisali smo tržnicu, izprojektovali tri parkinga u centru, uradili igrališta za decu, asfaltirane su ulice i tu je još niz projekata na kojima se radi: pešačke i biciklističke staze, odmorišta, turistički infocentar. Za sada dakle stvaramo preduslove koji već uslovljavaju, a tek će i više pojačano preduzetničko investiranje u smestajne kapacitete i razne sadržaje. Mi kao lokalna samouprava u budućnosti bavićemo se izgradnjom samog centra, sportskih i zabavnih infrastrukturnih objekata i slično . Davno je gore neko zapisao: Naša planina je pitoma i tiha.. A mi ćemo se truditi da takva i ostane.“

Tema Divčibara i razvoja ove nama najbliže planine nametnuta je na sednici Skupštine u toku tačke dnevnog reda vezane za PGR Centar, pa je i sam Blagojević konstatovao da nije imao nameru da na ovoj sednici govori o tome:“ Ja se dosada nisam javljao za reč. Prosto, mi Većnici uglavnom ne vidimo ovaj skup kao svoje borilište. Nase je borilište stvaralište, a proizvode našeg svakodnevnog rada donosimo vama na uvid i dozvolu. Medjutim nisam mogao da oćutim nekoliko teških rečenica koje su izrečene za ovom govornicom. I ne krivim nikoga, ali moramo razjasniti rečeno. “Upravljanje prostorom Divčibara postaje haotično” I “Urbanistički haos koji nam preti”. Meni, a verujem i gradjanstvu ovakve reči izazivaju strah a nemaju baš nikakvo uporište u istini. Mislite li da je doprinos razvoju našoj planini govoriti javno na Skupštini grada da smo u nekakvom haosu? Predstavnici opozicije koji su ove rečenice izgovorili  nikada nisu dolazili kod nas ili zatražili informacije o Divčibarama, a svi su dobrodošli, svakodnevno”.

 

11 comments on “Blagojević: Ne haos nego red

  1. Predrag Savić

    Veoma pažljivo sam saslušao elokventno izlaganje g.Blagojevića koji je izmedju redova priznao da se tek radi “na projektovanju vodovodne i kanalizacione mreže”. Sam je izjavio da već hiljade ljudi rade ili borave na Divčibarama, ali nam nije objasnio kako se u OVOM trenutku rešava problem fekalne kanalizacije i otpadnih voda, koji, očevidno, nije mali.
    Besmisleno je pomenuti g.Blagojeviću da je za kanalizaciju na Divčibarama i projekte stanica za prečišćavanje nedavno utrošeno preko 50 miliona dinara. On nema veze s tim, to su radili “oni pre njega”.

    Reply
  2. Јасна

    G-dine Blagojeviću, nije sporna zauzetost parcela, već osnovna infrastruktura. Nema za početak plana kuda sa fekalijama iz izgradjenih objekata. Dok vi izgradite sve infrastrukturne projekte ( ako se izgradi ) nastaje EKOLOŠKA KATASTROFA, a onda džabe svi projekti. TOGA NISTE SVESNI UOPŠTE. Znate kako kaže narodna poslovica “PRVO ŠTALICA, PA ONDA KRAVICA”. Može vam se, pa zato tako i radite, ili možda bolje i ne znate.
    A što nema apoteke, ni doktora, to je periferno. UŽAAAAS UŽAAAS šta se radi, kada mislite da ste pametni i moćni.

    Reply
  3. Janko

    Odustanite odmah jer šta god da uradite neće valjati, kritikovaće se i pljuvati. Nema svrhe izgleda da narodu ne treba

    Reply
    1. Пирло

      А шта је у овој држави у интересу народа ? Све је за тајкуне и власт коју финансирају.

      Reply
  4. sin anarhije

    Ovaj rodjak nikada nije ni bio na Zlatiboru , a ja sa njega ne silazim , pa da ga uputim u neke osnovne stvari … taj deo koji se gradi kao lud se zove Kraljeva voda, nekada partizanska u vreme komunjara, a mimo toga do Borove gllave ima 25 KILOMETARA praznog prostora i nedirnute prirode i prostorno se Zlatibor ne moze da poredi sa DIvcibarama , jer one nisu planina vec skucen prostor na planini koja se zove Maljen , pa mislim da malo edukacije novokomponovanim valjevcima i clanovima sekte zvane sns dobro dodje …

    Reply
  5. Zoran

    Stop kvadovima.zaustaviti rovarenje uništavanje pešačkih staza puteva koji su za šetnju. Razvališe sve lepe staze i puteve .posle nih samo blato i haos.Dernjaju i krljaju non stop

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.