Meštani valjevskih sela (Pričević, Tupanci, Kamenica, Stave, Beomužević, Osladić, Vragočanica i Oglađenovac) već dve decenije suočavaju se sa problemom čestog nestanka električne energije koji im u velikoj meri otežava život i rad. Iako su nedavno imali sastanak sa gradskim rukovodstvom i predstavnicima Elektrodistribucije Beograd i Kraljevo na kom im je obećano rešavanje ovog dugogodišnjeg problema, meštani pomenutih sela su se ipak odlučili za protest i putem društvenih mreža najavili blokadu magistralnog puta Valjevo-Loznica, jer kako su rekli, ne veruju više u obećanja. Okupili su se juče oko 13 sati na raskrsnici kod skretanja za Tupance, ali su ih pripadnici Policije upozorili da blokada državnog puta nije dozvoljena i da na taj način prave prekršaj, te su se ipak odlučili za protestnu šetnju.
Živojin Milivojević iz mesta Tupanci kaže da su im na sastanku sa predstavncima Grada i Elektrodistribucije obećani čarobni štapići, bajke, da im je dosta praznih obećanja i da je neophodno preduzeti konkretne mere.
„Direktor Elektrodistribucije je obećao da se struja ne sme isključivati, a mi se još nismo ni vratili sa tog sastanka, struja je bila isključena, od 9 do 17 sati. Sledećeg dana je opet isključena u 17 sati i nije je bilo 24 sata. Problem je što je 2004. godine IRD organizacija dala novac da se rekonstruiše kompletan dalekovod Valjevo-Stave pred nešto više od sto ljudi u Domu u Valjevskoj Kamenici. Novac ne znamo gde je završio, na dalekovodu nije urađeno ništa, što znači da ću ja lično obavestiti tu organizaciju da vide gde je njihova donacija završila. Ovo što se poslednjih dana dešavalo, to je ekološka katastrofa. Kad nemate struje, nemate vode, hrana se kvari, to je ekološka katastrofa. Ljudi su prosipali 100, 150 litara mleka, nosili su vodu u kofama da poje stoku, to je strašno. Meni je 50 godina, ovo nije zabeleženo. Imaju rok do 3. septembra, ali ja mislim da ništa neće rešiti, ništa ne rade, sem što isključuju struju. Ako se ništa ne promeni, ležaćemo na ovom putu Valjevo-Loznica dok god svaka kuća ne bude dobila uredno snabdevanje električnom energijom“, izričit je Živojin Milivojević.
Jedan od protestanata, Živorad Pavlović iz Bukovice bavi se poljoprivrednom proizvodnjom. Ima krave, pravi sir i kajmak, sve mu zavisi od struje.
„Mleko mora da se hladi, da stoji u frižiderima, nekad da se dogreva. Kad nema struje moram da se snalazim kako da sačuvam mleko. Ovo ne vodi ničemu. Dvadeset godina imamo taj problem, ali ovih zadnjih par meseci je prešlo sve granice, ne može više da se trpi. Imam agregat, radi po celu noć, potrošio sam kanister nafte, to je ogroman trošak, a sve vreme plaćam struju, održavanje, čemu sve to?“, pita se Živorad.
Miloš Jančić, vlasnik sušare na Stavama, planirao je da pravi sušaru, doveo ljude iz Austrije, ali kad su čuli da su česti nestanci struje, odustali su.
„Danas sam trebao da potpišem ugovor za sto vagona sveže šljive da je sušim, ali sam odložio. Kako da to uradim kad struje nema po deset, dvanaest sati. Treba platiti 30 radnika u dve smene. Niko neće doći da radi, da bude ovde 12 sati, a da ne bude plaćen. Šta da radim sa šljivom kada posle 15 sati krene vrenje u gajbama. Svake godine zbog ovog problema ja sam u minusu“, žali se Miloš.
Slobodan Milivojević iz Tupanaca poredi nestanak električne energije po 48 sati na 40 stepeni sa pravom katastrofom. Propada hrana, propadaju uređaji, i tako poslednjih godina konstantno.
„Sve nam je propalo, pogorelo, gde smo mi u toj priči. Ja sam im rekao, njihov dispečer neće da se javi. Zašto? Ne znam! Zadnjih 20 godina imamo probleme sa strujom, ali ova poslednja dva meseca je katastrofa. Ovo neko namerno radi. Meni je 70 godina, mislim da im je cilj da ove mlade ljude isteraju sa sela, kuće su nam prazne“, očajan je ovaj stanovnik mesta Tupanci.