Američki model rada osudjenih lica sa psima uskoro bi nakon Sremske Mitrovice gde je pokazao odlične rezultate, trebalo da zaživi i u KPZ Valjevo. Kao svojevrsnu najavu ovog novog načina rada, a u cilju resocijalizacije osudjenika, u KPZ Valjevo lica iz Sremske Mitrovice izvela su svojevrstan performans.
KPZ u Sremskoj Mitrovici jedan je od tri zatvora u Evropi u kome se resocijalizacija odudjenih lica sprovodi kroz intenzivan rad sa psima. Reč je o projektu koji živi već dve godine, a finansijski ga pomaže Misija OEBS i nemačka NVO „Help“ i kroz koji je prošlo već 60 osuđenika u mitrovačkom zatvoru. Ovaj zatvor inače je jedini koji ima svoj azil.
Princip rada je takav da pas lutalica praktično dobija svog prijatelja osudjenika koji se deset nedelja stara o njemu sprovodeći dresuru.
„Prvi susret između mene i mog psa, kada je izveden iz karantina, bila je ljubav na prvi pogled. Momenat čiste prve radosti i razmene pozitivne energije, koju sam prvi put osetio od kako sam došao na odsluženje kazne, bio je ključan. Sledećih deset nedelja, koliko sam provodio sa njim, otkrio je sav smisao života: ljubav, pažnju i odgovornost, i promenio me potpuno“,kaže osuđenik Radomir Đaković.
Pomenuta metoda do sada je dala odlične rezultate u američkim zatvorima, ali i u Sremskoj Mitrovici jer se u toku rada sa psima kod osudjenih lica razvijaju empatija i emocije , a smanjuje agresija.
Oni koji su već prošli kroz pomenuti program tvrde da se izmedju psa i čoveka stvara posebna veza koja se može definisati kao prijateljska, a nakon završene dresure osudjenici kada se nadju na slobodi dobijaju sertifikat na osnovu kog mogu dobiti posao u azilima za pse ili pokrenuti sopstveni posao sa životinjama.
Najbolja preporuka da projekat daje dobre rezultate došla je upravo od osudjenika iz Sremske Mitrovice koji su zajedno sa svojim psima na bini KPZ Valjevo prenosili sopstvena iskustva i osudjenicima u Valjevu i praktično pokazali kako izgleda rad sa psima.
„ Poruka mlađim osuđenicima, da bavljenje kriminalom nije rešenje, važna je. Druženje i dresura moje Lune, dvogodišnjeg lovačkog psa, za mene je bio način da osetim slobodu u sebi, da na život počnem da gledam sa pozitivne strane. Sve što sam osetio, preneo sam u rep stihove i na taj način poslao poruku mladim osuđenicima u Valjevu. Inače, Luna je umiljat, poslušan pas i jedva čekam da ga neko udomi iz našeg azila, a ja ću do kraja svoje kazne biti mentor drugim osuđenicima tokom obuke“, objašnjava Petar Topalić.
Projekat prati i dokumentarni film “Komanda ljubav” Marine Kovačević, direktorke Instituta za performativne umetnosti i socijalni rad, koja se bavi rehabilitacijom osuđenika, koja je za momke iz KPZ Sremska Mitrovica, uz dresuru pasa, osmislila i kreativno pisanje i performans za štićenike u Valjevu.