Nema istraživanja koje nije pokazalo da u Srbiji žene na selu jako teško žive. Njihov dan najčešće nema ni početak ni kraj, a sa druge strane ogroman broj tih žena nema nikakve prihode niti imovinu .
Valjevska sela odumiru velikom brzinom i mnogo je razloga za ovu situaciju, ali neke stvari na žalost u valjevskim selima još se ne menjaju. „Pa ja ustajem oko pet, pet i petnaest, tako ceo život. Prvo se umijem pa odem do štale, tu moram da položim stoci, pomuzem krave , napojim. Ne znam koliko mi treba vremena , ali ostaem tu, zadržim se. Dok isteram ovce da zatvorim u pašnik , nije mi blizu pa se vratim. Treba dva sata. Posle moram to mleko kući da varim. Ranije smo predavali, ali jeftino, ne isplati se nemam ja farmu dvadeset krava pa da to bude para , ovako malo je to ne isplati se i onda krenem da to sirim , skidam kajmak , tako počne dan..“priča svoje jutarnje obaveze M.S. iz sela nadomak Valjeva.
Dan se nasgtavlja brojnim obavezama koje je teško i pobrojati. Odlazak na njivu normalna je pojava. „ Kod nas je brdovito pa ne može traktor svuda ni da udje. Mora se ručno. Pa trk kući zbog ručka pa nazad, vratim se i nastavim“, nastavlja svoju priču žena koja sa svojih 58 godina nikada kaže, nije drugačije živela.
Ovakav presing rada sigruno je godinama uzimao svoj danak i to je vidljivo na njihovoj koži, licu, rukama. One za to mnogo i ne haju, kažu da tsve to tako mora : „Ubilo nas Sunce, kiša , vetar..šta ćeš“.
Njihov rad nije plaćen. U Srbiji samo 9% žena jesu registrovane poljoprivrednice. Domaćinstva se uglavnom vode na mušku glavu u porodici, njihovog supruga ili sina. Prosečna penzija koju na kraju ostvare , ako je ostvare , kreće se oko 10 000 dinara. Ova suma novca u celosti odlazi na troškove života. „Pa šta je to? Nema dovoljno, dok se da za struju, poreza velika, platiš prevoz ,ako oćeš do Valjeva da nešto prodaš, pa da udješ na pijacu isto se plaća, a ne može da se zaradi. Kupi ulje, šećer, sve ostalo ko i u gradu. Ima tu bašticu , pukoše ledja, ali bar ne kupujem paradajiz, krastavaca ima, pasulj sejem, krompir, ima luka , ali ove godine ubila kiša sve pa iznutra truo“, govori M.S.
Na prosto pitanje da li se ona nešto pita u kući ona sleže ramenima. Ne razume baš najbolje . Uz objašnjenje jasno stavlja do znanja da se ne pita ona za važne stvari , to muž odlučuje ili sin. „Oni to , šta će mene ko da pita? Radiš i slušaš i to ti je“.
Dakle, bez velikih prava, ali sa velikim obavezama, žene na selu nemaju vremena ni za odlazak kod lekara. „Sad se to zakazuje, ja ne mogu kad oni oće, ima se posla. Kod ginekologa? Pa kad sam rodila decu, tad sam bila“, navodi porazne podatke naša sagovornica. Ona dodaje da se kod lekara odlazi samo kad se zaista više ne može trpeti bol. Za banju se kaže ona, nema vremena i to po njenom mišljenju mogu oni gde ih je više u kući i gde u kući ima više žena.
Nakon suprugove smrti, imanje će pripasti sinu. Ovakav je stav generalni stav u selu. Podaci pokazuju da se čak 36% žena na ostavinskoj raspravi odriče imovine u korist sinova, dok to čini samo 19% muškaraca . Dominantnost muškaraca nije se godinama smanjila. Čini se da žene na selu i dalje žive nekim davnašnjim životom njihovih majki ili baka. Razlika je možda u mobilnom telefonu koji sad imaju, a ranije ga nisu imale.
Ni politički gledano stvari nisu bolje. One se u politiku ne mešaju. Na izbore idu sa sinom ili mužem i glasaju ono što im oni kažu. Neke nemaju vremena da bi to pratile, a neke su naučene da po tom pitanju nemaju svoj stav. „Niti to gledam niti šta drugo. Ja televizor i ne palim. Uveče ako bi šta gledala , mrtva sam umorna. Zaspim začas pa ne ugasim Tv. Boje onda da ni ne palim. Meni su ti političari svi isto. Ja bih njih sve dovela na selo jedan dan da samnom rade. Sve što ja radim da rade i oni pa da vidim da li bi imali vremena da povazdan pričaju i svadjaju se. Ćuti oni se to na televizoru svadjaju posle idu da ručaju zajedno“, saopštava sagovornica svoj stav o politici.
Selo je utihnulo, žene su vremešne, ali radne i vredne. Gotovo da se zaboravilo da su one bile te koje su uvek ispraćale i dočekivale, da su one te koje su nosile domaćinstva dok su muževi i sinovi odlazili u ratove, na kraju one su oduvek bile te koje su svoje snove vezivale za svoju porodicu na prvom mestu. I eto na kraju, nisu vrednovane , nisu poštovane, nemaju novca, čak 17% njih i nije zdravstveno osigurano.
Iako su još tu, one su gotovo nevidljive….
Nastaviće se
Projekat "Žene u muškom društvu Vamedia realizuje u saradnji sa gradom Valjevom