Kupljena za 1,6 miliona evra nova industrijska zona po prvim procenama da bi postala industrijska zona zahteva još 300 miliona dinara iz budžeta grada. Livade preplaćene ili ne, izvesno neće brzo postati destinacija za investitore.
Same nove parcele industrijske zone nije lako pronaći i za to će ukoliko se odlučite da je posetite biti potrebno podrobno uputstvo s obzirom da ništa ne ukazuje niti usmerava bilo koga na trenutno zelene livade. Po saznanjima Vamedie u ovu zonu već je odveden jedan od potencijalnih investitora , Koreanac, za čiji je dolazak najpre morala biti angažovana efektiva da iste pokosi , s obzirom da se radi o dojučerašnjem poljoprivrednom zemljištu koje nije obradjivano pa je pored trave proraslo i šiblje. Efekat te posete ne treba nakon toga ni procenjivati.
Da bi neki prostor bio proglašen industrijskom zonom i postao interesantna potencijalnom bilo domaćem bilo stranom investitoru mora da ispunjava odredjene uslove. Investitora ne zanima da li je parcela kupljena od Vidoja Vujića valjevskog biznismena niti koliko je plaćena.
Osnovni preduslov je da tu postoji industrijska struja, voda, kanalizacija, telefonska linija, saobraćajnica. Od navedenih preduslova ne postoji nijedan. Investitor neće ulagati u osnovnu infrastrukturu sve i da mu poklonite parče takve zemlje.
Svako u Valjevu ko se odluči da kupi plac za gradnju očekuje da postoje preduslovi za to. Preduslov i sa zonom bio bi da se na obodu zone nalazi vodovodna mreža, kanalizacione cevi, alli bar put kojim se do zone može doći. O rasveti unutar zone ne treba ni govoriti.
Grad dakle mora postaviti potpuno nove vodovodne, kanalizacione , strujne i telekomunikacione veze, odnosno priključiti ih na obližnje. S obzirom da u Valjevu postoje brojne ulice koje nemaju kanalizacionu mrežu , a nalaze se u samom gradu i imaju mogućnost priključenja, jasno je da te investicije nisu jeftine.
Pored procene da je potrebno oko 300 miliona dinara da bi se ovi preduslovi stvorili , ne treba zaboraviti da kada je industrijska zona u pitanju, mora biti ispoštovan i niz adminsitrativnih zahteva. Ukoliko želimo da dovedemo vodu do zone , u budžetu moraju biti predvidjena sredstva za to, Skuptština se mora pozitivno izjasniti o tome, neophodno je da postoji idejni projekat, projektni zadatak, izrada projektne dokumentacije, nabavka materijala, tender za izvodjača radova.
U budžetu nije vidljivo da iko trenutno projektuje vodovodnu mrežu ka zoni. Ista situacija je i sa kanalizacijom, strujom, telekomunikacijama.
Cevi kao i stubovi traže saglasnost za postavljanje pa je osnovni preduslov da bude izvršena eksproprijacija kako bi se nešto uopšte postavilo. Da bi bila izvršena eksproprijacija neophodno je da postoji elaborat o tome, od Vlade dobijena saglasnost o proglašenju javnog interesa, opredeljena sredstva u budžetu. Posebna su priča struja i telekomunikacije koje nisu u nadležnosti grada pa je za iste neophodno blagovremeno dostaviti zahtev nadležnima za te poslove kako bi i oni mogli sprovesti po zakonu predvidjene procedure.
S obzirom da ne postoje nikakvi uslovi da se pomenute livade uopšte mogu zvati industrijskom zonom , ostaje samo da se nadamo da je aktuelna vlast imala neku posebnu računicu koja je govorila da ako nešto platite 1,6 miliona evra to ne mora biti i toliko vredno pa i da će ulaganja nakon kupovine biti minimalna. Da li je 300 miliona minimalno?
Jeste, jer kao i 1,6 miliona evra dolazi iz džepova gradjana Valjeva. I uvek se može reći ona narodna , s obzirom da su livade u pitanju – Ne lipši magarče do zelene trave!
S.V.