U suret ovogodišnjim Tešnjarskim večerima , stara valjevska čaršija ponovo biva u žiži interesovanja. Da Tešnjar sigurno nije više ono što je bio, a tek se ne zna šta će biti, svedoče brojna dokumenta. Zanimljivo je da je daleke 1968. godine Tešnjar praktično izgubio svoj pravi sjaj, tačnije svoje pravo lice.
Uredjenje Tešnjara večita je tema u Valjevu i kad kažemo večita onda se zaista možemo vraćati mnogo godina u nazad u pokušaju da dokučimo ko se zasita uspeo izboriti za Tešnjar , a ko ga je polako upropašćavao.
Pre tačno 50 godina 1968. list Napred objavio je zanimljiv tekst u kome se navodi da je oformljena komisija za adaptaciju objekata koja je praktično po pisanju novinara M.Jocić imala zadatak da konstatuje stanje stvari, a u okviru mera koje su trebale da uslede konzerviranje i zaštita. Država je tada imala , ono što bismo sada nazvali projekat, a tada akcija kulturnih radnika Srbije i Valjeva. Rezulatati su bili poražavajući. „Rezultat je poražavajući pa se postavlja pitanje svrsishodnosti preduzimanja akcije konzerviranja i bilo kakve zaštite ovog dela grada.Naime, samo u ulicama Ive LOle Ribara i Birčaninovoj izvršeno je 35 obimnijih adaptacija kojima je bitno izmenjena fizionomija i izgled zgrada. Umesto kafana otvorene su autolakirernice, a umesto pekara kafane i bifei, stanovi i prodavnice, garaže, frizerske i druge radionice, ukratko šta je kome odgovaralo“, piše Napred 1968.godine početkom juna meseca.
U daljem gtesktu se navodi da je nepoznato koliko od pomenutih 35 objekata je adaptaciju uradilo bez , a koliko sa dozvolom Opštine Valjevo. Novinar tada zaključuje da ukoliko se uskoro ne preduzmu neke mere, akcija kulturnih radnika neće imati svrhu jer neće imati šta da štiti.
Početkom 70-tih godina Zavod za zaštitu spomenika iz Kragujevca vršio je skeniranje objekata u Tešnjaru i davao predloge koji objekti bi trebalo da se nadju od zaštitom. Nakon osnivanja valjevskog Zavoda podignut je stepen zaštite, ali je za sada nepoznato koji objekti su vraćeni u prvobitno stanje, a koji su do danas praktično ostali u izgledu koji je formiran nakon pomenute adaptacije.
Osamdesetih godina sa ulice Tešnjara skinuta je kaldrma, postavljene su granitne ploče i uradjena ulična rasveta.
Krajem 80-tih , koliko je poznato tadašnja Nova demokratija imala je poseban program obnove i uredjenja Tešnjara pa su mnogi objekti tada uredjeni. Ipak od 1992. godine i promene vlasti u Valjevu stanje se nije unapredjivalo. Naprotiv socijalisti su tada dozvolili automobilima prolazak kroz Tešnjar što je značajno doprinelo bržem starenju objekata s obzirom na veliku količinu štetnih izduvnih gasova. Automobili ne samo da su uništavali zidove već su i vremešne objekte iz doba Turaka neprestano potresali.
Pre tačno 50 godina tadašnja Opština Valjevo se borila sa problemom uredjenja Tešnjara, a mnogi problemi nisu rešeni ni danas. Rekonstrukcija objekata gotovo je vlasnicima nemoguća s obzirom na visinu novčanog izdvajanja kako bi se ispunili uslovi zaštite koje daje Zavod. Grad već dugi niz godina ima samo inicijative , ali nikako i realizaciju ozbiljnog ulaganja u staru čaršiju. Do sadda se govorilo o tome da jedan deo novca možda treba da bude izdvojen iz budžeta kako bi vlasnici lakše ispunili tražene uslove. Čula je se i ideja da grad možda može da izvrši zamenu sa vlasnicima dajući im neki od stanova koje grad poseduje u zamenu za ruševan objekat u Tešnjaru. Na žalost veliki probem stavra i činjenica da pojedini objekti imaju i više vlasnika pa se neminovno dolazi do pitanja imovinskih odnosa i podela unutar vlasnika koje više liče na razmirice nego razmišljanje u dobrom pravcu.
Sada nas za mesec dana očekuju Tešnjarske večeri i Tešnjar će oživeti , objekti , mahom kafići radiće gotovo 24 sata, a buka će prevazilaziti okvire normalnog.
U našoj staroj čaršiji više gotovo i da nema zanata što bi bilo logična lokacija već poneki restoran, butik i mahom kafići.
Ideja da tende i bašte budu jednobrazne i slične nije u potpunosti realizovana jer sam Zavod koji izdaje dozvole za bašte daje potpuno šarenolike mogućnosti.
Kako god da sada razmišljamo o Tešnjaru nije loše znati da se o tome razmišljalo pre 50 godina. Da je zaista postojala dobra namera i ozbiljna rešenost složićete se za 50 godina svi objekti su mogli biti rekonstruisani, a ceo prostor uredjen. Ovako mnogo toga je sklono padu, a u unutrašnjosti ulaza nalaze se objekti koji ne samo da ne odgovaraju datom periodu već ne poseduju nijednu dozvolu za gradnju.
Zato pretpostaviti kako će Tešnjar izgledati za narednih 50 godina, zapravo niko ne može.
S.V.