Pripremajući se za doček Nove govine, Božić i druge svetkovine, građani više nego obično kupuju robu „široke potrošnje“, počev od hrane, odeće i obuće, pa do raznih kućnih aparata ili delova nameštaja. Kao udruženje potrošača, dužni smo da naše sugrađane upozorimo na moguće propuste i greške koje za posledicu mogu imati niz neprijatnosti, pa i sporove sa trgovcima.
Prilikom kupovine namirnica, treba obavezno pročitati deklaraciju koja se najčešće nalazi na pakovanju robe izložene prodaji, ili na vidnom mestu pored gajbica i druge ambalaže iz koje se nešto (najčešće voće i povrće) kupuje „na meru“.
Deklaracija je obavezna isprava kojom se potrošač obaveštava o sastavu proizvoda, njego- vom poreklu, godini proizvodnje (ili berbe) i drugim bitnim svojstvima. To je naročito važno kada se kupuje hrana za decu ili odrasle osobe sa nekim oboljenjem na koje vrsta i sastav hrane može da deluje nepovoljno.
Deklaracija proizvoda, garantni list, uputstvo za upotrebu i održavanje tehničkih uređaja i drugih proizvoda (odeća, obuća i sl.), jesu isprave koje moraju biti ispisane na jasan i čitljiv način lako razumljivim jezikom. Ako to nije slučaj, potrošač treba od prodavca da zahteva sva navedena obaveštenja o proizvodu koji namerava da kupi. U krajnjem slučaju treba da se obrati Tržišnoj inspekciji koja će kod trgovca po službenoj dužnosti ili po osnovu podnete prijave izvršiti inspekcijsku proveru primene važećih propisa u oblasti maloprodaje.
Cena robe izložene prodaji mora biti istaknuta takođe na nedvosmislen, čitak i lako razum- ljiv način, napisana brojevima većim od 8 milimetara i označena u celim dinarima, odnosno bez stoparaca kao delova važeće domaće valute. I nikako ne treba zaboraviti fiskalni račun ili drugi dokaz o kupovini, pri čemu valja odmah proveriti da li je uračunat obećani akcijski popust.
Pre odluke o kupovini tehničke robe ili delova nameštaja potrošač treba, i pored pisanog uputstva, da od trgovca zahteva detaljna obaveštenja o rukovanju i održavanju, o uslovima prodaje, načinu plaćanja, roku isporuke, kao i o postojanju zakonske odgovornosti u slučaju neispravnosti (nesaobraznosti) prodatog proizvoda. Naročito je važno da potrošač bude dobro obavešten o postu pku i načinu izjavljivanja reklamacije, o mestu njenog prijema kod trgovca i o njegovim obavezama u vezi s tim. Tu svoju obavezu trgovci često preskaču čime potrošaču otežavaju ostvarivanje zakon- skog prava na obeštećenje.
Jedna od najvećih obaveza trgovca tehničkom robom je njeno servisiranje u garantnom roku. Kada se dogodi kvar uređaja, skoro svi potrošači se po navici obraćaju ovlašćenom serviseru molbom da kvar što hitnije otkloni. Oni time sebi čine veliku i nepotrebnu lošu uslugu, jer davalac garancije nije serviser već trgovac koji je robu prodao. Dakle, prijavu kvara, odnosno reklamaciju treba najpre saopštiti trgovcu na mestu kupovine tog uređaja, a nikako ovlašćenom serviseru. Ovo je važno iz razloga što je trgovac, i samo trgovac obavezan da nesaobraznost prodatog proizvoda otkloni opravkom, zamenom za ispravan proizvod ili raskidom ugovora o prodaji uz povraćaj celokupne sume novca kojom je roba plaćena.
I najzad, ako potrošač odluči da nabavku robe obavi preko interneta ili upotrebom telefona (kupovina na daljinu), ili na nekoj od brojnih promocija (van prostorija trgovca), najpre treba da proveri podatke o trgovcu, kako bi pouzdano mogao da izjavi reklamaciju u slučaju nesaobraznosti kupljene robe, ili da u roku od 14 dana odustane od zaključenja takvog ugovora.
Ako i pored svega, potrošač nije u mogućnosti da samostalno ostvari neko od prava garanto vanih zakonom, preporuka je da se za savet, praktičnu i pravnu pomoć obrati nekom od udruženja potrošača, biće mu mnogo lakše.
Svim našim sugrađanima želimo srećnu novu potrošačku 2018. godinu.
Dragan D. Popović, Udruženje VAPOT