Dok je dete u školi , svaki roditelj očekuje da škola bude ta koja će ga zaštititi. S druge strane najveći broj slučajeva vršnjačkog nasilja dešava se upravo u školama. Vrlo često deca probleme donose od kuće, a potom kroz neprihvatljivo ponašanje to i pokazuju.
Zorica Lazić pedagog u OŠ „Sestre Ilić“ za Vamediu kaže da je tema sprečavanja nasilja poslednjih godina više aktuečlizovana zahvaljujući upravo medijima koji su otvoreno počeli da govore o tome.
„Zadnjih par godina od kako su se mediji uključili tema vršnjačkog nasilja je više aktuelizovana. Kako su se te priče otvorile mislim da je sve veća otvorenost da se na tu temu priča. Možda se nešto i zloupotrebljava, ali kancelarije pedagoga i psihologa su otvorene ceo dan i postoji mogućnost razgovora. Sada je više aktuelno internet nasilje. Vredjanje, omalovažavanje, tračarenje, izolovanje učenika, sve su to oblici nasilja. I to zna da boli isto kao fizičko nasilje, samo se teže otkriva. Deca kad dodju da se požale imaju argument i pokažu to, a u gužvi kad je fizičko nasilje u pitanju svako ima svoju priču. Dosta se radi na odeljenskim zajednicama, radimo radionice, a ove godine MUP je napravio jedan protokol o saradnji u koji su uključeni učenici 4 i 6 razreda,to je za sada samo projekat sa osam tema“, kaže Lazić.
Pomenuti j protokol je isplaniran i u programu rada ove škole i deca će njime biti obuhvaćena. Cilj je da se deca upoznaju sa policijom, čuju iskustva i budu otvoreniji za saradnju. U pokviru ovog projekta su zastupljene sve vrste nasilja.
Osnovno pitanje jeste da li je celokupni nastavni kadar obučen da prepozna nasilje?
„Škola je obrazovno vaspitna ustanova, a nastavnici idu na seminare najpre obrazovne , ali i na one koji se tiču problema vaspitanja, sazrevanja . Svaki uzrast od prvog do osmog razreda nosi neke svoje probleme tako da uglavnom većina škola ima veći broj seminara. Nema dovoljno novca za sve jer seminari su skupi i svi se trudimo da se što veći broj ljudi obuhvati. Prošle godine smo imali dva seminara kojim su bili obuhvaćeni svi zaposleni, a ticali su se stereotipa, tolerancije. Različiti smo i kako da prihvatamo razlike. To nas sve fokusira na manje grupe i bili smo u obavezi da svako od nastavnika u svoje časove osim odeljenskih zajednica ,pronadju teme u okviru kojih mogu objasniti primenu tolerancije. Recimo ako iz geografije rade različite narode, tu mogu objasniti različitosti kulture, religije i slično. Šta je to što nas spaja , a ne razdvaja?“, objašnjava Lazić.
Ona kaže i da kod nas kao naroda postoji dosta uticaja tradicionalnih shvatanja, navika koje se prenose sa generacije na generaciju pa su vremenom prihvaćene sa odobravanjem, a mnoge od njih to zapravo nisu jer mogu biti izvor nasilja. Ipak nove generacije prepoznaju nasilje. „ Deca su svesna ona to preoznaju jer dodju da potraže pomoć. Ako neko nije potražio pomoć onda ni ne znamo da li je svstan ili nije svestan. Svi koji ddoju jesu svesni i pošto se dosta tpoga radi na tu temu mislim da oni dobro znaju to i razumeju i šta je nasilje i koje vrste nasilja postoje. Mi u holu škole imamo jednu tablu koja im pokazuje prvce postupanja u slučaju nasilja. Tu postoji problem i nasilja u porodici sa kojim deca dolaze , a mi nemamo instrument nekog mešanja u to, ali kod zanemarivanja deteta možemo ponešto da uradimo u skladu sa zakonom“, navodi Lazić i ilustruje slučajem dečaka koji zapravo ne zna ni gde živi ni ko se stara o njemu i samim tim njegovo loše ponašanje u školi je razumljivo.
Ovaj slučaj objašnjava i direktor škole Goran Bojičić koji navodi da roditelji nikada nisu došli u školu. „ Majka tvrdi da zbog obaveza nema vremena i mi onda moramo nekako da se snalazimo da im objasnimo probleme do kojih dolazi.Naravno ostali roditelji glasno negoduju na ponašanje tog dečaka i bune se , ali dete nije krivo u ovom slučaju. Najveći broj problema i dolazi iz nefunkcionalnih porodica“, navodi Bojičić.
Pedagog Zorica Lazić kaže da škola uredno obaveštava institucije , ali ne postoji obrnuta saradnja.
„ Mi njima sve javimo i serviramo, ali oni nama ukoliko pre nas dodju do takvih podataka te podatke nedostavljaju, oni se pozivaju na tajnost. A mi onda tu tajnost pokušavamo da rešimo jer smo jasno suočeni sa konktretnim problemom, to je naš učenik. Šta god dsa primetimo mi signaliziramo. Počev od recimo toga da dete ne dolazi na sistematske preglede pa do drugih stvari“, objašnjavaju sagovornici Vamedie.
Nastaviće se
S.V.
„Detinjstvo bez nasilja“ je projekat koji Vamedia realizuje u saradni sa Gradom Valjevom*