CZK bez direktora godinu dana – Kulturna rašomonijada

Slučaj Centra za kulturu, koji je više od godinu dana bez direktora, otvorio je pitanje da li je ova funkcija uopšte neophodna. Vršiteljki dužnosti direktora istekao je mandat tokom odsustva, a pred Upravnim odborom je, kako stvari stoje, raspisivanje konkursa za izbor direktora.

Centar za kulturu godinu bez direktora

U oktobru 2024.godine je na mesto vršioca dužnosti direktora Centra za kulturu postavljena Biljana Jakovljević, koja se na toj funkciji zadržala svega nekoliko meseci, jer je već u maju 2025. godine otišla na porodiljsko odsustvo. Njoj je mandat vršioca dužnosti istekao tokom odsustva, pa ga nije moguće produžiti.

Shodno zakonu, Jakovljevićeva, koja inače ima zamrznuto radno mesto u Upravi, više ne može automatski da obavlja tu funkciju.

Zakon predviđa da može dobiti novo rešenje o imenovanju ukoliko to osnivač odluči, dok je Upravni odbor u obavezi da raspiše konkurs za izbor direktora, budući da je status vršioca dužnosti predviđen kao privremeno rešenje.

Kako god da se ova  rašomonijada razreši, ostaje činjenica da je ustanova funkcionisala više od godinu dana bez direktora. Kako bi se izbegli problemi u radu, grad je dao ovlašćenja jednoj od zaposlenih da potpisuje troškove, odnosno vrši plaćanja i isplate zarada. Sve ostalo što spada u nadležnosti direktora ustanove kulture ostalo je nepokriveno.

Ni na sednici Skupštine, kada je usvajan program rada za 2026. godinu, nije razjašnjeno ko ga je potpisao, ko ga je predložio i ko ga je na kraju formulisao? Ostaje nejasno da li je to bio Upravni odbor ili neko od zaposlenih?

Zakon je jasan – član 32. Zakona o ustanovama propisuje da ustanova mora imati direktora koji je odgovoran za zakonitost rada, što dodatno otvara pitanje ko je tu odgovornost snosio u ovom slučaju? A suštinski da li je realno i pitanje: Kako je osnivač prevideo pomenuti član zakona?

S druge strane, sama ustanova nije naročito obilovala programima, a neki od njih su i otkazani, kako je navedeno, zbog tehničkih problema. Ono što je izvesno jeste da za sve to vreme, čak i da niko nije radio, nije poznato ko bi mogao biti pozvan na odgovornost. Osnivač?

Činjenice ovog slučaja zdravorazumski  nameće dilemu da li je ova funkcija uopšte potrebna, ako u tom periodu očigledno nije bila neophodna. Ipak, za ukidanje ovog radnog mesta morao bi da se menja zakon na nivou države.