Meštani Tešnjara uputili još jednu peticiju gradu ovoga puta tražeći ukidanje elektronske muzike jer im smeta buka. Grad Valjevo u više navrata do sada protežirao je priču o Tešnjaru kao valjevskoj Skadarliji.
Da li bi Grad mogao pozitivno odgovoriti na još jednu peticiju gradjana koji žive u Tešnjaru za sada nije poznato. U novoj peticiji traže ukidanje buke odnosno ukidanje elektronske muzike koju stvara buka .
Grad Valjevo svojevremeno je razmatrao ukidanje elektronske muzike i epilog tog razmatranja bila je odluka po kojoj zvučnici u kafićima moraju biti okrenuti ka unutrašnjosti objekta , nikako u izlogu. Drugo ograničenje koje je tada uvedeno odnosilo se upravo na buku pri čemu je data mogućnost koja postoji i sada da se buka može prijaviti i zatražiti merenje buke. Manjkavost ove odluke je u tome što grad Valjevo nema svoje uredjaje za merenje buke već se po zahtevu gradjanina poziva agencija iz Šapca koja meri buku. U praksi njihov dolazak najčešće ne zatekne buka tzamo gde je prijavljena , a teret njihovog dolaska u smislu plaćanja pada na onog ko je buku prijavio.
Osvrtom na Tešnjar može se zapaziti da je 80-tih kada se Tešnjar našao u čuvenoj „stazi slonova“ i ekspanzije Tešnjarskih večeri Tešnjar bio vrlo posećen deo grada. U to vreme bio je prepun kafića i butika. Buka je bila velika, promet u kafićima i buticima veliki. Devedetih godina dolazi polako do povlačenja dešavanja iz Tešnjara najpre uslovljeno činjenicom da su dešavanja na Tešnjarskim večerima preseljena u BID zonu i druge delove grada. Početkom dvehiljaditih Tešnjar je potpuno zamro kada su u pitanju dešavanja, kafići su opusteli, butici nisu beležili promet , oni koji izdaju objekte i lokale bili su više nego nezadovoljni. Svi oni obraćali su se gradu sa željom da Tešnjar ponovo oživi. U tom medjuvremenu grad je rešavao problem vozila u Tešnjaru kao jednu od mogućnosti oživljavanja ne bi li pretvoren u pešačku zonu ponovo privukao gradjane. Peticije gradu pisali su svi oni koji su imali bilo kakvu privrednu aktivnost u ovom delu grada.
Shvativši da Valjevo ima pravo blago u pogledu Tešnjara grad polako potom vraća Tešnjarske večeri u Tešnjar , a do ponovnog budjenja dolazi nakon što u Tešnjaru bivaju snimani filmovi koji izazivaju veliku popularnost u Srbiji . Poseban momenat bilo je snimanje filma Ivkova slava i Šešir profesora Koste Vujića pri čemu je postojeći ambijent dopunjen baštama. Iako su iste bašte trebalo da budu uklonjene nakon završetka snimanja to se nije dogodilo. i ostale kafedžije postavile su bašte. Svako je imao svoju priču i Tešnjar je ponovo oživeo. Kafići su prepuni, butici rade , ali i svi ostali. Tada na scenu stupaju oni drugi , stanari , koji pišu peticije gradu jer im je život postao nepodnošljiv i traže ograničenje radnog vremena, smanjenje buke, veće prisustvo komunalne policije i inspekcije.
U uredjenje Tešnjara grad tada kreće hitnom odlukom da bašte i tende budu uklonjene i u priču uvodi Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograd koji izdaje normative za postavljanje bašti. Grad daje preporuku i o bojama tendi , ali do potpunog oživljavanja te zamisli ne dolazi odmah. Dozvole beogradskog Zavoda čekaju se dugo. Stolovi na ulici , stolovi na platformama, raznobojne tende , u jenom trenutku slika je u Tešnjaru.
Ako je grad i imao nameru da uvede drakonske mere ograničenja radnog vremena moguće je da nbije računao na zakon Republike Srbje koji kaže da se po pitanuu ugostiteljstva razlikuju objekti pa i delatnosti. Mogućnost preregistrovanja na noćne klubove je zakonska mogućnost koju su mnogi u Tešnjaru iskoristili kako bi zadržali svoje goste. Najava da će inspekcije zatražiti uredjenje objekata i standardizaciju shodno delatnosti nikada do dana danšnjeg nije dobila svoj pravi oblik. Svi objekti i dalje posluju kao i ranije , dok su pojedini uveli odredjene kozmetičke izmene.
Jasno je dakle da je nemoguće zadovojiti obe strane i one koji žive u Tešnjaru i one koji posluju u Tešnjaru. Da li bi grad sada mogao aktiviati postojeće odluke o buci i elekronskoj muzici veliko je pitanje jer se približavaju Tešnjarske večeri koje imaju svoj poseban život u Tešnjaru.
Uvidom u stanje stvari primetno je da je Tešnjar druga gradska zona , i u tom pogledu nema posebnih ograničenja koja se odnose samo na Tešnjar već važe pravila kao za sve ostale u istoj zoni. Rešeno je parkiranje uvodjenjem posebnih nalepnica za vozila stanara, ali očito ni to nije za sada dovoljno.
Kako će biti rešena ova peticija? Da li donošenjem posebne odluke o zoniranju? Da li uvodjenjem još rigidnijih mera čime bi se ograničilo poslovanje onih koji tamo rade? Da li poštovanjem postojećih odluka i moguće povećanjem visine kazni? Da li će tada biti nezadovoljni oni koji rade u tešnjaru , a zadovoljni stanari? Ako bude obrnuto hoće li stanari pisati novu peticiju?
Pitanja su mnoga, a Tešnjar u svemu polako počinje da podseća na Tamni vilajet : „Ako uzmeš kajaćeš se , ako ne uzmeš kajaćeš se“….