Praznik rada se slavi 1. maja kao međunarodni praznik radničkog pokreta.Ovaj praznik u Srini se oeležava sa dva neradna dana, bar za one u javnom sektoru.
Poreklo ovog praznika vodi od 1. maja 1886. kada su stotine hiljada američkih radnika izašli na ulice Čikaga da bi zahtevali opšte prihvatanje osmočasovnog radnog dana. Nasilja nije bilo u subotu i nedelju 1. i 2. maja, ali su se protesti koji su nastavljeni 3. i 4.maja pretvorili u krvoproliće u kom je stradalo 4 člana sindikata i 7 policajaca dok je 67 policajaca bilo ranjeno.
Na Prvom kongresu 2. Internacionale održanom 1889. odlučeno je: „Prvi maj je zajednički praznik svih zemalja, na kojima radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost“.
U Srbiji se ovaj praznik obeležava sa dva neradna dana, a tradicija proslave prvog maja uključuje i prvomajski uranak. U Valjevu se prvomajski uranak podrazumeva odavno samo za mladje Valjevce koji su se i ove godine uglavnom odlučili za roštiljanje i kampovanje pored reke Gradac.
Nekadašnjeg uranka kakav pamte stariji valjevci odavno nema, a na žalost nema više ni velikog broja radnika jer Valjevo već godinama ima problem sa nezaposlenošću. Od svega što je nekada značio uranak i odlazak u ranim jmutarnjim satima na stadio Budućnosti ostala je samo izložba pasa svih rasa. Poraniti sa porodicom i na vreme zauzeti mesto na tribinama kako bi se pratio kulturno umetnički program uz recitale, obraćanje govornika i nastupe Abraševića , bilo je nešto đšto se podrazumevalo.
U situaciji kada broj nezaposlenih u Valjevu prelazi 8 000 jasno je da je malo onih koji bi zaista sada imali nešto da proslave. Javni sektor ovaj praznik obeleža va neradno dok danas kao i za bilo koji drugi praznik, privatni sektpor uglavnjom radi.
Da li su prava radnika zaista ispoštovana i na koji načkin veliko je pitanje , ako se hzna da u privatnom sektoru mnogi potpisujući ugovor o radu potpisuju i blanko otkaz za koji nisu sigurni kada može biti aktiviran. U velikoj meri još postoji rad na crno, prekovremeni i noĆni sati koji se ne plaćaju. Odlazak na bolovanje nije u privatnom sektoru dobro prihvaćen, a mnogi i dalje nemaju zakonom predvidjeni odmor.
Obeležavanje praznika rada u jednoj takvoj situaciji sigurno je ironično pa ne čudi što su proslava i uranak i ove godine zaobidjeni. Sindikati koji se osnivaju kako bi štitili parva radnika u Srbijni odavno liče na političke partije , a brojni predsednici velikih sindikata vidjeni su i u političkim kampanjama. Nacionalna štampa pisala je poslednjih godina o njihovom imetku i novostečenom bogatstvu.
Da li je zarada dostojna radnika, takodje je ključno pitanje.Da li će biti bolje? E , to više nije pitanje na koje se očekuje iskren odgovor i zavisi ko ga zapravo daje. Ako poitate vlast reći će Vam da hoće , sigurno, već od sledeće godine. Ako pitate poslodavca u privatnom sektoru reći će vam da neće.A radnika? Njega ionako odavno niko ništa ne pita.
S.V.