Narod odustaje od javnih rasprava?

imageNa javnoj raspravi o budžetu grada za 2017. godinu bilo je prisutno samo pet Valjevaca. Zanimljivo je da se niko nije zapitao zašto je to tako?

Najvažniji dokument koji se usvaja na kraju svake godine svakako je budžet za narednu godinu kojim bi trebao da bude pokriven svaki segment i oblast života u Valjevu. Ovim budžetom trebalo biu da bude i javnosti poslata poruka u kom pravcu će se grad naredne godine razvijati i koje su to oblasti koje će posebno biti zastupljene. Rahnijih godina kada se govorilo o budžetu gotovo uvek je postojala i još po jedna odrednica pa se često moglo čuti da je budžet štedljiv, razvojni ili socijalni. Sada je javnosti poslata poruka da je budžet sistemski što kako je objašnjeno, znači da predvidja višegodišnje finansiranje odredjenih projekata.
Na jednoj od sednica Veća Borisav Radojičić član Veća  je konstatovao da ne postoje projekti za 2017. godinu i da će naredna godina uglavnom morati da protekne u najvećoj meri u izradi projekata. Radojičić je tada čpostavio i pitanje da li to značpi da će u Valjevu odredjeni projekti biti realizovani tek 2018. godine?
Bilo kako bilo budžet je na sednici održanoj 29. decembra i usvojen . Na javnoj raspravi koja je prethodila sednici Skupštine trebalo je da svi zainteresovani iznesu predloge, zamerke, sugestije, kritiku ili zatraže objašnjenje svega što je nejasno u budžetu. Ipak prava javna rasprava je izostala jer je samo petoro gradjana bilo zainteresovano da istoj prisustvuje i na raspravi iznese svoje zapažanje. Meštanin Miličinice zatražio je više infrastrukturnih ulaganja , gospodja kod Ekonomske škole trotoar kako bi se invalidna lica iz tog dela ulice mogla kretati, poljoprivredni proizvodjač je ukazao na nedovoljna izdvajanja za poljoprivredu, krušikov penzioner je govorio o aerozagadjenju i parkiranju, a ekonomski stručnjak kritikovao netransparentnost odredjenih budžetskih pozicija. Na tome se sve i završilo. U Sali su bili prisustni svi načelnici uprave, načelnica Jelica Stojanović, načelnik budžeta Željko Tabašević, član Veća Nikola Radojičić i zamenik gradonačelnika Dragan Jeremić. To su ujedno bila lica koja su bila spremna da odgovaraju na pitanja vezana za budžet. Ostali organi vlasti ovoj javnoj raspravi nisu prisustvovali.
Slab ili bolje reći nikakav odziv gradjana praktično svedoči o lošem iskustvu Valjevaca koji su ranije dolazili na javne rasprave što kao pojedinci , što kao predstavnici odredjenih NVO ili udruženja , MZ-a ili političkih partija. Svi su očito zajedno naučili lekciju nesvrsishodnosti učestvovanja u izradi budžeta jer je  godinama izostajala sitiacija u kojoj bi neki predlog  bio uvažen ili napravljeno kompromisno rešenje. Javna rasprava se najčešće održavala u atmosferi   u kojoj vlast grčevito brani budžet i namere iskazane budžetom bez želje da bilo koji , pa i najbolji mogući predlog uvaži.   Neretko je javna rasprava bila prilika da se u lice vlasti saopšti neslaganje sa idejama ili predlozima.
Čak i takav oblik rasprave ove godine je izostao. Gradjani su pokazali da su naučili lekciju koja kaže da šta god uradili vlast ne odustaje od svojih ideja. Ukoliko ne postgoji mogućnost dogovora ili sugestije zašto bi neko i prisustvovao raspravi.
Valjevo ima novu vlast sa do sada nevidjenom podrškom u narodu , ali utisak koji se mogao steći jeste da izostanak tog  istog naroda ne brine mnogo novu vlast.
 Da li u ćutanju naroda postoji ikakva poruka?
Osim činjenice da nema efekta biti na javnoj raspravi još jedan činilac je nezaobilazan. Ovaj valjevski narod možda je previše zabavljen sopstvenim problemima koje pokušava da reši i ovoga puta se uzda samo u sebe .Ili se neke stvari u budžetu osvajaju na neki drugi način, a ne javnom raspravom. Da li to znači da je sada došlo vreme da je bolje da je tajno?
Gde smo to onda zaboravili demokratiju u koju se kunemo svaki put kad u Srbiju pa i u Valjevo dodje neki evropski zvaničnik?
Šta je sa gradjanskim aktivizmom? Da li smo ga potpuno ugušili ili se on svodi samo na izlazak na glasanje? Sudeći po broju apstinenata od izbora koji neprestano raste, narod ipak govori, ali ovoga puta ćutanjem.

Transparentnost Srbija:“Javne rasprave imaju veliki značaj za borbu protiv korupcije, delujući kao preventivno sredstvo. Kao što je bitno urediti lobiranje, da bi se ogranničio i obelodanio neprimereni uticaj pojedinaca i grupa koje zahvaljujući ličnim kontaktima, uticaju ili finansijskim sredstvima kojima raspolažu na izradu propisa, jednako je važno urediti i javne rasprave, i omogućiti građanima, udruženjima i svima koji žele da doprinesu kvalitetu propisa svojim znanjem da to i učine pravovremeno. Ujedno, javna rasprava može da posluži kao korektiv prethodno učinjenog netransparentnog lobiranja, time što se tokom nje može pokazati da li su rešenja o kojima se raspravlja utemeljena na stvarnoj potrebi i javnom interesu da se uredi neki odnos ili ne.“

S.V

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.