Valjevsko pozorište bez publike?

imagePredstava Beogradskog dramskog pozorišta “Berlinski zid” nije mogla da ispuni salu Centra za kulturu. Za najavljenu predstavu “Mrešćenje šarana” Ateljea 212 rasprodata sala I dodata mesta. Valjevo zapravo ima samo oko 250 stalnih posetilaca predstava I pozorišta uopšte. Sve ostalo je pod parolom “ Da budem vidjen”?

Valjevski Centar za kulturu polovinom novembra doveo je na scenu Beogradsko dramsko pozorište sa predstavom “Berlinski zid”. U predstavi su igrali:Atanasije Uzunović, Jovo Maksić, Nemanja Oliverić, Paulina Manov, Andrej Šepetkovski, Ljubinka Klarić.
Direktor Centra za kulturu Mloš Smiljanić potvrdjuje da je za ovu predstavu bilo prodato samo 300 karata. Dakle , polovina sale. Ovu predstavu samo u Beogradu videle su hiljade ljudi. Pozorišni kritičari dali su visoku ocenu.
Centar za kulturu najavio je predstavu “Mrešćenje šarana” Ateljea 212. U predstavi igraju:Nenad Jezdić, Tihomir Stanić, Viktor Savić, Nemanja Oliverić, Ivan Jevtović, Dubravka Mijatović, Hristina Popović, Dragana Djukić. I ovu predstavu videle su hiljade ljudi, a kritika dala pozitivnu ocenu. Smiljanić kaže: “Sve smo prodali I čak dodali neka mesta”.

Cena karte za “Berlinski zid” bila je 600 dinara, a za “Mreščenje šarana” 800 dinara. Pozorište nikada nije  ni bilo jeftino.
“ Valjevska publika je toliko razmažena da je to teško I objasniti. Oni traže isključivo velika glumačka imena, samo da to bude zvučno nema veze na kraju ni o čemu se radi. Mi moramo verujte, svaki put da tražimo predstave sa zvučnim imenima inače nema ni pola sale. Toliko o pozorištu”, rezignirano kaže Smiljanić.
Izjave zaposlenih u centru za kulturu svedoče da u Valjevu zapravo imamo oko 250 ljubitelja pozorišta. Valjevo ima preko 60 000 stanovnika pa ova cifra u najmanu ruku deluje smešno.
“ Neki su nam rekli da nisu znali za “Berlinski zid”, ni to nije tačno jer mi smo na isti način obavestili gradjane I za film “Vojna akademija” pa smo tri večeri imali prepune sale I na isti način smo to uradili za “Mrešćenje šarana”, dakle to nije tačno , ništa mi nismo menjali. Svi se zaklinju da dolaze u pozorište , a to jednostavno I najblaže rečeno, nije tačno”, navodi Smiljanić.

Pa da onda nastavimo da se lažemo kako nam je u Valjevu potrebno profesionalno pozorište? Gradu veličine Valjeva svakako bi bilo normalno da je potrebno. Ali ako ga oformimo šta ćemo posle sa njim? Pozorište bez publike, e to već ne biva.
Postoji I jedno mišljenje koje se ponekad može čuti , da Valjevci imaju istančan ukus.
Da bi zaista poverovali u ovu tvrdnju morali bismo se zapitati , a gde su oni to taj istančan ukus izgradili? U Valjevu? Sigurno nisu. U Beogradu? U pozorište u Beograd odlazi svega 0,01% Valjevaca I to najčešće organizovano, sindikat, škola I slično. Ukus je dakle na nivou statističke greške.
Valjevo nije metropola, nije ni glavni grad. Nije ni Holivud da bi poznata glumačka  imena  svakodnevno ovde stvarala I radila. Da li onda publika zapravo biva privučena imenom glumca , a ne pozorištem?  Ako je verovati Smiljaniću , pa I ovim podacima , biće da je tako.
Poznavaoci glume kažu da  je jedna predstava ma koliko puta igrana svaki put različita. Sami glumci kažu da ne igraju svake večeri tako da zablistaju jer na to utiče niz okolnosti.
Ove dve činjenice navode na zaključak I da  savršena predstava ne postoji.
Nisu dakle Valjevci tragali ni za kvalitetom jer prosečan pozorišni ljubitelj u Valjevu predstavu pogleda samo jednom .
U pozorište dolaze da vide pre svega glumce, potom predstavu, ali I da budu vidjeni.
Ova činjenica jednostavno je ukorenjena u našem mentalitetu I seže iz davnašnjih vremena kada su samo  imućni industrijalci, članovi Vlada, akademski  gradjani u  velikim gradovima  mogli da odlaze u pozorište u ozbiljnim večernjim toaletama.
Pozorište je u medjuvremenu postalo dostupno svima I više nije privilegija nijednog društvenog sloja. Da li dakle neko još uvek veruje da je pozorište vanserijski dogadjaj koji se dešava samo jednom za života svih nas?
Ako neki zbog toga odlaze u pozorište trebalo bi odmah da odustanu jer u pozorištu se zna – predstava je na prvom mestu.

Nastaviće se…

S.V.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.