Realizacija projekta „Energetska efikasnost u javnim zgradama u Srbiji“

imageGrad Valjevo će do kraja novembra izraditi bazu podata o energetskim svojstvima javnih zgrada, sa posebnim akcentom na predškolske i školske ustanove. Baza podataka biće izrađena u okviru projekta „Energetska efikasnost u javnim zgradama“ koji se realizuje na području Republike Srbije.

Univerzitet u Beogradu sarađuje sa Nemačkom kancelarijom za međunarodnu saradnju (GIZ) na sprovođenju ovog projekta uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije. U prvoj fazi realizacije ovog projekta, danas je u kabinetu gradonačelnika grada Valjeva održan sastanak kome su prisustvovali Miloš Radojević, viši savetnik za životnu sredinu Regionalne razvojne agencije Zlatibor, Slobodan Jerotić, energetski menadžer grada Šapca, Miroslav Pimić, pomoćnik gradonačelnika grada Valjeva, Tijana Todorović, načelnica Odeljenja za lokalni razvoj, privredu i komunalne poslove Gradske uprave Valjevo i Milan Matić, urbanista zaposlen u JP „Direkcija za urbanizam, građevinsko zemljište, puteve i izgradnju Valjeva“. Na sastanku su definisane smernice daljeg rada na nivou grada Valjeva na ovom projektu, kako bi popunjavanje upitnika i formiranje baze podataka bilo završeno u predviđenom roku.
Dobijeni podaci o energetskim svojstvima javnih zgrada na teritoriji Republike Srbije, između ostalog, biće iskorišćeni za izradu Nacionalne tipologije škola i vrtića sa predlozima unapređenja energetskih svojstava zgrada i procenom mogućih ušteda energije. Na osnovu dobijenih podataka biće definisane metode procene troškova i mera za unapređenje energetske efikasnosti u zgradama, što će biti neophodna polazna osnova za razmatranje mogućnosti finansiranja i korišćenja sredstava za te namene iz domaćih ili stranih fondova.
Cilj projekta je povećanje energetske efikasnosti u 6500 škola i vrtića u celoj Srbiji, ali preduslovi za značajnije uštede su i dalje nepovoljni, jer nedovoljno dobra izolacija, oštećenja na zgradama, zastareli sistemi grejanja i klimatizacije, doprinose veoma visokoj potrošnji energije. U odnosu na bruto društveni proizvod, u Srbiji se troši šest puta više energije nego u Nemačkoj, a 40% te potrošnje odlazi na zgrade.
Kao država članica Energetske zajednice EU, Srbija se obavezala da će uvesti veće zahteve za uštedom u potrošnji energije, a prvi koraci u tom pravcu bili su uvođenje Zakona o energetskoj efikasnosti i Nacionalnog akcionog plana za energetsku efikasnost.

Odsek za informisanje i protokol
Grad Valjevo

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.