Uči nemački da lakše odeš

imageNemački jezik nikada nije bio popularniji nego sada. Na upisu u Gimnaziju deca iskazala veliko interesovanje za odeljenje društveno jezičkog smera odsek nemački dok je u odeljenju franskog jezika ostalo i nepopunjenih mesta. Da li mladi uče nemački da bi lakše otišli?

Srbija je dve decenije prva u regionu po iseljavanju mladih i obrazovanih ljudi u inostranstvo, a druga u svetu, upozoreno je na Privrednom forumu mladih koji je odtržan prošle godine u Beogradu. Koliko tačno mladih obrazovanih ljudi napusti našu zemlju godišnje nije u potpunosti poznato i do tih podataka nije tako lako doći. Lokalne samouprave poput Valjeva te podatke ne poseduju jer se tom tematikom nisu ni bavile. Ali da u valjevu više nema ulice iz koje bar jedan mlad fakultetski obrazovan čovek nije otišao. Iako “trbuhom za kruhom” odlaze i oni bez fakultetske diplome činjenica da se odliv mozgova odigrava pred našim očima svakodnevno trebalo bi značajno da opomene nadležne, ali se to izgleda ipak ne dešava.
Ove godine u odeljenju francuskog jezika ostalo je slobodnih mesta , ali je zato odeljenje nemačkog jezika u Gimnaziji moglo da primi još djaka s obzirom na broj zainetersovane dece. da li su deca već nakon osmog razreda ovim nešto želela da nam poruče?
Vrlo je moguće , ako se zna da je Nemačka poslednjih godina otvorila svoja vrata za posebno medicinske radnike , ali i za još neke profesije. I jednima i drugima neophodno je polaganje ispita poznavanja jezika čija priprema nije ni malo laka , ali ni jeftina. Nemačka je u poslednjih godinu dana otišla korak dana , vrlo moguće kako bi preventivno delovala na preveliki priliv radne snage tražeći sada C nivo poznavanja jezika dok je do sada radnu dozvolu bilo moguće dobiti i sa B nivoom. Razumljivo je da oni koji imaju nameru da napuste Srbiju u pravcu Nemačke žele da od najranijih dana upoznaju i nauče ovaj jezik što bi im svakako olakšalo polaganje traženog nivoa znanja.
Srbija je, uz Makedoniju i BiH, zemlja sa najvećim brojem nezaposlenih mladih ljudi u regionu i više od polovine njenih mladih građana čeka na posao prosečno duže od dve godine, podaci su Nacionalne službe zapošljavanja.
Iako ministar prosvete Srdjan Verbić smatra da odliv mozgova postoji svuda u svetu mi kao zemlja i dalje držimo primat u regionu.
Iako ne postoje podaci za Valjevo o tome koliko je mladih otišlo, koliko ih je u procesu odlaska, činjenica je da svi znaju da mladi odlaze i da shodno i niskom priraštaju Valjevo kroz niz godina može bti grad staraca.
Mladi naravno odlaze u potrazi za zaposlenjem, a ankete koje su radjene prošle goine pokazuju da najveći broj mladih ljudi zapravo želi da radi u javnom sektoru. Iako mladi koji odlaze upravo u Nemačku tamo dobijaju posao u privatnom sektoru ova dva naizgled isto nazvana sektora nisu isto. U privatnom sektoru u valjevu niko ne može garantovati sigurnost zaposlenja niti sigurnost zarade dok je upravo javni sektor taj koji ako ništa drugo garantuje da će na kraju svakog meseca plata biti isplaćena.
Jasno je da se ne može reći da mladi ne žele da rade jer upravo u inostranstvu postižu zapažene rezultate. Zabrana zapošlkavanje koja je na snazi i najava o novom krugu otpuštanja u javnom sektoru ne daju nadu mladim ljudima. Ipak svi se slažu da je situacija u kojoj smo se i kao grad i kao država našli zapravo nije novina već posledica dugogodišnjeg prijema u javni sektor pri čemu su čak i kritertijumi iskristalisani kao partijski , rodjački, prijateljski. Dakole jednom smo morali doći u situaciju da se ovaj oblik zapošljavanja zaustavi, a preglomazan javni sektor smanji.
Podizanje kapaciteta privatnog sektora neminovno bi u Valjevu dovelo do toga da mladi požele da ostanu i to bi nova vlast trebalo da ima na umu, za početak mogli bi da pitaju decu zašto su umesto nekog drugog stranog jezika izabrali baš nemački?

S.V.

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.