Žalosna srpska praznična priča

imageDok mediji u Srbiji prenose izjave radnika Jure u Leskovcu navodeći da moraju da nose pelene i trpe udarce šipkom, premijer Aleksandar Vučić najavio da će razgovarati sa vlasnicima, ali da su radnici morali da protestvuju tiše kako bi se zaštitili investitori.Srbija dva dana svetkuje Praznik rada.

Za list Danas izjavu je dao predsednik sindikata Sloga Željko Veselinović koji kaže:”Tukli su ih metalnim palicama, žene su napastvovali seksualno, iako silovanja nije bilo. Zabranjivan im je odlazak u toalet i savetovano da nose pelene. Kada nekom pozli, Hitna pomoć se zove u fabriku i ukoliko radnika ne odvedu u bolnicu on je dužan da se vrati poslu nakon što mu je ukazana pomoć”.
Dok se Srbiji “diže kosa na glavi” od ovakvih vesti iz Leskovca , premijer Aleksandar Vučić gostujući na TV Prva kaže:”Ali, dajte da zaštimo investitore koji dolaze, da ih ne teramo samo zato što nam je to tema i što želimo nekome da se dodvoravamo”.

Dok radnici nose pelene kako ne bi odlazili u toalet i trpe udarce šipkom premijer ide i korak dalje :”Smatram da je sve što se ovih dana dešavalo u toj fabrici, mislim na protest radnika, trebalo da bude tiše i da se ne vodi kampanja protiv investitora, pogotovo što hoćemo još investicija iz Južne Koreje,”izjavljuje Vučić za TV Prva.

List Danas prenosi da zaposleni u ovoj fabrici rade za 25 000 dinara dok je država Juri dala za svako radno mesto 10 000 evra. Samo prošle godine Jura Leskovac dobila je od države subvenciju vrednu 950.000 evra.
U Srbiji gotovo da nije moguće preživeti sa 25 000 dinara, ako su to jedini prihodi porodice. Dok javni sektor slavi pet dana i verski i praznik rada, hzaposleni u Juri radiće svakog dana, a pitanje je da li bi sa 25 000 dinara mogli da praznuju.
U Srbiji se ovih dana čuo i komentar zašto radnici ne napuste pogone , a to pitanje ne postavljaju oni sa minimalcem iz privatnog sektora.Možda zato što nemaju izbora , što ih niko u ovoj zemlji, sad vidimo, neće zaštititi.

Investitor iz Južne Koreje koji ima ubedljivo najgori odnos prema radnicima u Srbiji prošle godine najavio je izgradnju još jedne fabrike, a premijer Vučić izjavljuje da je Aleksandru Vulinu dao zadatak da se informiše o situaciji u Juri. Pre njega na molbe i apele radnika Jure ministartsvo rada nije reagovalo.
Radnici u ovoj fabrici nemaju pravo na sindikalno udruživanje niti mogućnost da traže zaštitu svojih prava koja su definisana i medjunarodnim zakonima.
U susret 1.maju prazniku rada nedvosmisleno se postavlja pitanje šta je to što Srbija praznuje dva dana?
Da li su to kamdžija i karta za robovlasnički sistem? Da li su to poruke koje šaljemo investitorima – spremni smo da za 25 000 dinara ostavimo život u fabričkom pogonu? A koliko na kraju pampers pelena može da se kupi za 25 000 dinara?
Dogadjaji sa Trga Hejmarket 1886. godine u Srbiji su izgleda potpuno zaboravljeni, a da li treba očekivati da se toga seti baš premijer Vučić za koga je nepoznato šta mu piše u radnoj knjižici?
Stotine pitanja pred Praznik rada mogla bi se postaviti na ovu temu, a najvažnije od njih je gde je naše dostojanstvo jer postoje stvari na ovom svetu koje nijedan novac ne može da plati.

S.V.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.