Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanstvu. Tog dana ljudi su Isusa Hrista mučili, ponižavali i raspeli ga na krst na kojem je okončao ovozemaljski život.
U crkvama se na Veliki petak obeležava uspomena na Hristovo raspeće. Popodne se iznosi plaštanica, odnosno platno na kojem je prikazano polaganje Hrista na grob, koju vernici celivaju do Vaskrsa. Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto koji simbolizuje Hristov grob. Sto se postavlja ispred oltara.
Na Veliki petak se ništa ne radi, a vernici bi trebalo da svoje misli usmere na strašno stradanje nevinog Hrista, koga su ljudi ponizili u na Golgori u Jerusalimu.
Toga dana se jedino farbaju jaja pomoću divljih jabuka, lukovine i koprive. Crvena boja u koju se farbaju jaja simbolizuje Hristovu krv. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života.
Na Veliki petak se ne peva i ne veseli se, a najstrože je zabranjeno da se pije vino, jer simbolizuje nevino prolivenu Isusovu krv.
Od Velikog četvrtka do Uskrsa, koji je uvek u nedelju, ne zvone crkvena zvona jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, te se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.
Vernici na veliki petak strogo poste, a neki tog dana uopšte ne jedu.
Domaćice kuvaju povrće, najčešće mladu koprivu.