Na teritoriji Valjeva postoji 8 aktivnih kamenoloma i još 9 neaktivnih , podaci su kojiima Grad Valjevo raspolaže. Svojevremeno predlog takse za devastaciju zemljišta, prevashodno kamenoloma, preokrenut je u ekološku taksu za sve. Snažni lobi kamenoloma izborio se za sebe na uštrb gradjana.
Sada već davne 2009. godine tadašnji odbornik Nove Srbije Željko Vučinić za skupštinskom govornicom izneo je predlog da se svima onima koji devastiraju zemljište uvede posebna taksa kako bi se od tih sredstava mogla sanirati putna infrastruktura koju upravo takva preduzeća u najvećoj meri devastiraju. „ To je tačno i taj predlog bio je utemeljen na osnovu zakona koji važi još uvek , a nije se odnosio samo na kamenolome već i na šljunkare pozajmišta, glinu , sve one koji devastiraju zemljište. U obrazloženju sam naveo i da bi od tog novca moglo mnogo toga biti uradjeno, ali nije na kraju bilo tako“, kaže Vučinić.
Istini za volju nije bilo tako jer je umesto odluke o posebnoj taksi za devastaciju tada doneta odluka o naplati ekološke takse za sve gradjane , fizička i pravna lica. „ Mene neki ljudi i danas krive misle da sam ja uveo ekološku taksu , ali to nije bio moj predlog već nešto sasvim drugo“, dodaje Vučinić.
Na narednoj sednici Skupštine usvojen je potpuno drugačiji predlog koji podrazumeva prihode u budžetu , ali su oni koji urušavaju putnu infrastrukturu bili obavezani ovom taksom na sledeći način. Gradjani jedan dinar po kvadratu, kamenolomi dva. Kako Vamedia saznaje predlog Nove Srbije, koja je tada bila u opoziciji, naišao je na odobravanje jednog dela vladajuće većine dok je ona koja je odlučivala bila naprasno protiv. Postala je javna tajna da su pojedini vlasnici kamenoloma snažno lobirali protiv donošenja ovakve odluke koja bi značila prilična izdvajanja za njih. Takvo lobiranje dovelo je do toga da odluka ne bude doneta. Na pitanje Vamedie Vučiniću da li se seća te promene odluke on kaže:„ Koliko se ja sećam SPS je tada bio za tu odluku o devastaciji , ali mislim da im je suflirano da se povuku“, kaže Vučinić.
Od tada do danas ekološka taksa je narasla pa ovog trenutka iznosi 12 dinara po kvadratu za poslovni prostor uz dodatnih 6 dinara za zemljište pravnim licima , a gradjani plaćaju 6 dinara po kvadratu stambenog prostora. Do kraja ove godine u gradsku kasu po ovom osnovu biće inkasirano više od 40 miliona dinara.
Grad po osnovu rudne rente koju plaćaju kamenolomi državi prihoduje 3,5 miliona. „ Oni to uplaćuju državi , a onda nama država daje deo od toga. Ali to su smešne cifre jer recimo ove godine je naplaćeno samo 2,5 miliona. Ako uzmemo za primer činjenicu da je recimo ulica Prve brazde sad završena u dužini od 1,3 kilometra koštala oko 5 miliona jasno je da sa tim novcem mi ne možemo ništa da ssaniramo ,a kamenoloma konkretno ima puno i svi oni koriste naše puteve“, kaže Žarko Kovač zamenik gradonačelnika.
Na podsećanje Vamedie na svojevremeni predlog o devastaciji zemljišta Kovač kaže da je to bio dobar predlog. „ Lično smatram da je to bio dobar predlog i da grad mora nešto uraditi po tom pitanju . Od tako naplaćenih sredstava možemo bar da saniramo ono što isti i unište. Moguće je da se takav predlog ponovo nadje na sednici Skupštine“, kaže Kovač.
Aktivni kamenolomi:
Ingrapomni-Kozličić
Autotranspot-Donja Kamenica
Šumadija put-Zabrdica
Čubrica kop- Prijezdić
Kamen Nibens-Prijezdić u stečaju
Erozija-Podbukovi
Mineral kop-Ravnje
Kaolin –Miličinica
Kamenolomi koji se nalaze na posedu fizičkih lica i nisu aktivni:
-kamenolom u Sovču –vlasnik Nenad Jovičić
-kamenolom u Rovnima-JP Kolubara
-kamenolom u Sedlarima-vlasnik Vukosava Lazarević(ovu nlokaciju preduzeće Autotransport koristi za privremeno odlaganje kamneog agregata)
-kamenolomi u Bobovi : Vlada Ristivojević , Marko Mijajlović
-kamneolom PZP (zemljište je vlasništvo PZP Valjevo i lokacija je pripremana za izgradnju parkinga za vozila koja bi obavljala zimsko održavanje puteva)
-kamenolomi u Beomuževiću –vlasnici Branko Andrrić, Paun Krajinović
-kamnolom u Vragčanici –vlasnik Rade Radovanović
-kamenolom u Blizonjama- vlasnik Dragan Rakić.
S.V.